Za Antenu M piše: Jakov Daković
Koncert "Bjesova" prošlog vikenda u Podgorici bio je prilika da rekapituliramo stanje alternativne scene kod nas. Bjesovi su jedan od prvih bendova koje sam slušao kada sam se ozbiljnije zainteresovao za muziku. Njihov drugi album i danas smatram nečim najboljim što se desilo u srpskom rocku poslije EKV. Kasnije skretanje u religioznu tematiku nije mi se previše dopalo ali i dalje je to bilo mnogo jako. Čudno je da period devedesetih većina uzima kao sinonim za najgore stvari - rat, propadanje, hiperinflaciju.
Sve je to tačno ali za mene su devedesete bile i ostale sinonim za dobru muziku. U Beogradu, Novom Sadu i mnogim manjim mjestima dešavala se tih godina prava eksplozija novog zvuka: Goblini, Six Pack, Ništa ali logopedi, SMF, Eyesburn, Love Hunters, Dead Ideas - toliko mnogo kvalitetnih sastava od kojih su neki aktivni i danas.
U Crnoj Gori, taj zvuk se dosta teško probijao. Ne znam zašto ali većina mojih sunarodnika voli mainstream. I dok su moji školski drugari sa velikom pažnjom iščekivali svaki novi San Remo ja sam sanjao o Doningtonu, Ozzfestu i Lolapaloozi.
U kakvom je stanju crnogorska rock scena danas? Ona postoji, ali je nekako razuđena, fragmentirana,nedovoljno medijski podržana a nekad stičem utisak da ni sami bendovi kao da nisu previše zainteresovani da se probiju. Crnogorska radna etika,šta li već. Ali nećemo žaliti za onim čega nema već hajde da se posvetimo onome što postoji i kako-tako opstaje. Nikšić je recimo uvijek imao solidnu rock scenu.
U njemu dominiraju bendovi punk/hardcore usmjerenja, kako i priliči sumornom industrijskom mjestu piva i čelika. Izdvojio bih "Gomilu nesklada" kao interesantan bend. I oni su, kao i većina njihovih sugrađana, počeli da nekim melodičnim punkom u stilu Hladnog Piva a onda su napravili stilski zaokret. Sada je to hardcore koji vuče na screamo, u stilu hrvatskog sastava Debeli Precjednik, a rekao bih da ima, bar na vizuelnom planu i malo koketiranja sa black metalom.
U Podgorici, što je i logično, ima najviše alternativnih grupa. Pomenuću neke koji su meni interesantne. U prvom redu Shin Ei sa megatalentovanom Andreom Rondović koja je privukla pažnju još u emisiji "Borba bendova" sa izvedbom pjesme "Die die my darling".
Već tada je suvereno vladala scenskim pokretom iako je još išla u osnovnu školu! Bend radi i nastupa u regionu ali mi se čini da im treba znatno bolji marketing jer kvalitet neosporno imaju. Na YouTubeu možete pronaći njihova dva spota "Ludi Rajd" i "Antropofobija".
Grupa za koju bi se moglo reći da kontinuirano i najozbiljnije radi je "Autogeni Trening'. Dobri tekstovi, odlična ritam sekcija i ozbiljan pristup produkciji svakako ih preporučuje za buduću regionalnu atrakciju.
Još jedan bend na koji vrijedi obratiti pažnju su "Freedom" čiji stil bi se mogao okarakterisati kao sludge metal. Uticaj bendova kao što su Kyuss, Crowbar, Eyehategod na njih je primjetan, a meni neki njihovi rifovi vuku i na Candlemass, što je i logično jer sludge i doom su donekle srodni.
Odlična je njihova obrada izvorne crnogorske pjesme "Durmitore" u sludge fazonu ali im treba više autorskih stvari.
Cetinjski demo bend "Prizma" je još jedan sastav koji obećava. Odlično su usvirani ali, koliko sam primijetio, za sada sviraju samo obrade.
Što se mog omiljenog žanra, metala, tiče, tu su stvari dosta nedefinisane. Dosta bendova počne pa stane. Postmortem su svojevremeno obećavali dosta , ali ne znam jesu li još aktivni. Parampaščad, Punkreas i Štrajk Mozga su grupe koje upotpunjavaju našu urbanu scenu, a tu su i jazz rock veterani Glembajevi koji povremeno nešto izbace. Takođe, primjećujem da dosta klinaca voli black metal koji nije moj najdraži podžanr ali bi ih svejedno ohrabrio da uzmu gitare u ruke i pokušaju nešto da naprave. Sigurno sam u ovom kratkom prikazu nekoga izostavio ali i nije mi bila namjera da pobrojim sve grupe već da izdvojim one koje sam ja primijetio.
Scena, dakle, postoji, ali je mala i neorganizovana. Moja ideja je svojevremeno bila da se u Muzičkom centru Crne Gore odvoji jedan prostor za profesionalni studio da naši bendovi ne bi vječito išli kod Vuje iz KBO! To, naravno, nije zaživjelo, jer naše kulturne "elite" smatraju da su muzika samo klasika i jazz. Dovoljno je reći da najurbanije radio stanice mahom puštaju house muziku a da se metal skoro nigdje ne može čuti. (pa bar kad bi imali stila i pustili neki goa trance umjesto komercijalnog housa) Od velikih bendova kod nas su gostovali samo Pro Pain iz Njujorka (The Rolling Stones u Budvi ne brojim jer je to više bio okašnjeli Woodstock za trendsetere nego pravi rock koncert -da i ne govorim o tome da mi Pro Pain mnogo više znače)
Stvari, dakle, ne stoje baš najbolje, ali sve se to može promijeniti. Potrebno je da strani bendovi shvate da i u Crnoj Gori imaju publiku a organizatori koncerata - da bend ne mora nužno biti super komercijalan da bi se zaradilo na tom događaju. Siguran sam da bi recimo Hatebreed, Tool, Gojira ili Ghost itekako u Crnoj Gori imali solidnu posjećenost. U iščekivanju ljeta, festivala, i boljih vremena za urbani zvuk, pozivam mlade bendove da rade uprkos lošim uslovima. Stvari bolje hodaju - kad ne misliš na prodaju.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR