Solidarnost protiv sile

Za Antenu M piše: Aleksandra Bosnić Đurić

Za one koji su rođeni kasnih devedesetih ili ranih dvehiljaditih, najrazorniji efekti crnopropagandnog oblikovanja stvarnosti – generisanje kolektivnih talasa mržnje i raspirivanje društvenih i međudržavnih konflikata koji se završavaju masovnim krvoprolićem, zapravo nije proživljeno iskustvo. O propagandnim tehnikama i manipulacijama javnim mnjenjem mogli su učiti iz dobrih studija ili pošteno ispričanih istorijskih sekvenci, mogli su o njima da slušaju od svojih profesora, roditelja, prijatelja starijih generacija i mogli su ih, nažalost, zanovljene i re-kreirane intenzivno osetiti poslednjih trinaest godina u Srbiji.

Tamo, međutim, gde postoji vladavina prava, plasiranje dezinformacija, lažnih vesti, raspirivanje međuetničkih sukoba kao i širenje govora mržnje, ozbiljna su krivična dela koja se ozbiljno i kažnjavaju. S druge strane vladavine prava, nalaze se tiranski režimi koji bez propagandnih tehnika ne mogu da ostvare dugotrajan i svestran uticaj  na građane-podanike, spremne da se „aktiviraju“ na nalog formulisan u centru moći. Takav jedan režim u potpunosti je, upravo devedesetih, generisao mržnju koja i dalje, nakon svoje pune manifestacije u izazvanom krvoproliću, poput duha iz boce, luta ovim predelima.

Koncept Velike Srbije iz poslednje decenije dvadesetog veka, svoj novi život našao je u konstruktu srpskog sveta poslednjeg autokratskog režima u Srbiji. Metodološki možda savršeniji,  jer uspešno nudi varke na različitim stranama ideološkog spektra, i s leva i s desna, ali, u osnovi radikalski, huškački i podgrevan nadom njegovih novih/starih inženjera koja bi, sasvim pojednostavljeno, mogla da glasi ovako – ako uspelo jednom, zašto ne bi ponovo.

A na ostvarenju tog cilja angažovana je kompletna crno-propagandna aparatura koja neprekidno zasipa javnost u Srbiji lavinom manipulativnih sadržaja. FakeNews Tragač (FNT), novosadski portal za otkrivanje dezinformacija, je u okviru istraživanja „Blokadna beležnica“, koje je sprovedeno od 23. januara do 22. jula, detektovao 6.420 obmanjujućih vesti o protestima i blokadama, plasiranih preko pro-režimskih, tabloidnih portala. To znači da je u proseku plasirano 35 obmanjujućih vesti – dnevno. Radi se o „konzervativnoj“ projekciji, jer u istraživanju nisu analizirani brojni lokalni portali bliski režimu, koji imaju sopstvenu produkciju manipulativnih i obmanjujućih vesti. U analiziranim „vestima“ demonstranti su označavani kao „teroristi, nacisti, fašisti, ustaše, nasilnici, a u pojedinim slučajevima i kao satanisti, kanibali... Tabloidi su nastojali da delegitimišu studente i druge organizatore ili podržavaoce protesta, umanje broj okupljenih na demonstracijama i ove događaje prikažu kao antisrpske“, navodi se u izveštaju FNT-a.

Posebnu agilnost u fabrikovanju obmanjujućih sadržaja pro-režimski mediji pokazuju u slučaju Držanog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP). Protesti protiv nasilnog upadanja pripadnika privatnog obezbeđenja u zgradu DUNP-a praćeni su, kako navodi portal KRIK/Raskrinkavanje, orkestriranim napadima pro-režimskih medija u kojima se studenti i građani koji protestuju nazivaju „vehabijama, ekstremistima, huliganima, nasilnicima, teroristima“, a simbol zelene šake koja se pojavila na protestu solidarnosti u Užicu povezuju sa Hamasom. Glavna poruka je da su protesti u Novom Pazaru deo plana da se Sandžak odvoji od Srbije: „Srpska država u opasnosti. Teroristi krenuli u obračun sa narodom, Hoće da pocepaju Srbiju!“, samo je jedan od mnoštva naslova u pro-režimskim medijima.

U tekstu koji je, povodom najnovijih dešavanja u Novom Pazaru, za regionalni portal Balkan Insight napisala Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, najpre je podsetila da su devedesetih godina, pod izgovorom nacionalne bezbednosti,  Bošnjaci iz Novog Pazara bili „lažno optuženi za separatizam, otimani i mučeni u policijskim objektima u Kraljevu“, kao i da je veći deo Srbije tada ćutao. „Danas je“, piše Bojana Selaković, „režim pokušao da ponovi istoriju, angažujući kriminalne i parapolitičke aktere iz Kraljeva kako bi zastrašivao studente u Novom Pazaru. Ovog puta, građani Kraljeva odbili su da budu saučesnici. Novi Pazar i Kraljevo nisu samo položili test – oni su ponudili tačne odgovore za sve one  koji još uvek traže svoje“. Najzad, „u svojim zahtevima za oslobađanjem univerziteta i puštanjem uhapšenih, studenti i građani Novog Pazara nisu tražili pomoć od vlasti u Sarajevu ili Ankari, tradicionalnih međunarodnih saveznika Bošnjaka u Srbiji. Nije bilo potrebe – ovaj put su Srbi ustali za njih“.

Intenzivno, poput zatomljavane hemijske reakcije, dogodila se - solidarnost. Kao odgovor na izazov intenziviranja sile, bestijanje progapande i na kršenje elementarnih građanskih prava. U tom smislu, sasvim je moguće prihvatiti uvid Haukea Brunkhorsta da solidarnost dijalektički objedinjuje suprotnosti, protivrečja i razlike, te da ona nije samo „solidna“, da je takođe i robusna i zbog toga kao nijedan drugi pojam sposobna odražavati zagrade između različitih modusa socijalne i sistemske integracije društva. 

I dok režim u Srbiji smišlja nove teorije zavere o ugroženosti države spolja i iznutra, među građanima uporno i čini se, ovoga puta nezaustavljivo, jača povezanost u solidarnosti. Jer, elementarna solidarnosti se javlja upravo onda kada autoritarni režim svojim mehanizmima sile preti da ugrozi ne ono što nas razlikuje, već ono univerzalno u čemu smo svi - jednaki.