Priče iz autokratije

Piše: Aleksandra Bosnić Đurić

Kraj novembra 2025. godine u Srbiji ima onaj jedinstveni spoj težine prolaska, gustine događajnosti i arome beketovskog iščekivanja, kakav se retko nalazi u mirnim vremenima i bolje uređenim državama. Oni neposustali su sve do juče verovali da će se, nekako, do kraja godine, dogoditi preokret iz iscrpljujućeg u konstruktivno podnošljivo, a taj preokret u javnosti je najčešće bio označavan raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Ništa više i ništa manje od toga. Osim niza političkih procesa, pomerenih ili održanih ročišta aktivistima i opozicionarima, okončanih štrajkova glađu, batinjanja ljudi, žena i maloletnika u Novom Sadu, dramatičnog razvoja situacije oko NIS-a i slućenja mogućnosti da stanovi ove zime budu hladni a sankcije izgledne, neke slike će ostati upamćene kao ilustracije sve žešćeg obruča autoritarnosti koji se steže oko građana Srbije.

Veliki odron puta kod Centra izvrsnosti u Kragujevcu, koji je i dalje aktivan, je nešto poput simbolično-ironičnog a ipak stvarnog odraza urušavanja i pravnog poretka, ili onoga što je od njega ostalo, i osnovnih temelja državnosti u Srbiji. Zbog toga smo se, intenzivnije nego ranijih godina, baš ovih dana sećali poznate rečenice profesora Vojina Dimitrijevića: „Kada dođu radikali - nema više izbora“. I dok je domaća i međunarodna javnost pomno pratila dramatični rasplet državnih „rešenja“ za Tužilaštvo za organizovani kriminal, u malim lokalnim sredinama, Mionici, Negotinu i Sečnju, događali su se lokalni izbori.

Iskusni građanski aktivista i uporni borac za demokratsko društvo od devedesetih do danas, Oskar Mačak, izborni dan video je ovako: „Čopori kapuljaša u sivilu hladnih ulica. Paralelni spiskovi. Isplate „na ruke“. Novosadskim posmatračima kamom isečene gume na vozilima. U toku su lokalni izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju. Režim radi ono što je i radio prethodnih trinaest godina – uteruje „izbornu volju“. Svemu je prethodila i bezočna funkcionerska kampanja sa samim „presednikom Republike“, kao univerzalnim kandidatom. Lepo je što se s naše strane evidentiraju sve nepravilnosti, ali u državi koja to više nije i u kojoj više nema policije i pravosuđa, to će biti samo atraktivni snimci za društvene mreže i interesantna istorijska građa. Za sada još uvek nemamo način da ih zaustavimo u krađi. Puno sreće ljudima tamo. Sada je možda i od samog rezultata „glasanja“ važnije da kandidati i posmatrači ostanu živi i zdravi“.

Opoziciona građanska inicijativa ProGlas javnosti je, uz konstataciju da tok izbora u Mionici, Negotinu i Sečnju pokazuje nasilnu prirodu režima koji više i ne pokušava da prikrije izborni inženjering i zaključak da današnji izborni dan predstavlja neku vrstu suočavanja s realnošću, postavila pitanje – da li nam režim ovakvim izborima, koji su sve samo ne demokratski, zapravo poručuje da nikada s vlasti „neće otići mirnim putem“?

Programski direktor Crte, Raša Nedeljkov, obavestio je građane da su iz ove organizacije povukli posmatrače s birališta zbog njihove bezbednosti, nakon što su u Mionici posmatračice Crte napadnute, a policija nije htela da sačini službenu belešku, iako se nalazila samo dvadesetak metara od mesta na kojem se dogodio incident.

I posmatračka misija Lokalnog fronta je, prema izjavi Predraga Voštinića „pobacala“ svoje legitimacije i ostala u Mionici jedino kao pomoć ugroženim članovima biračkog odbora i ljudima kojima je prećeno: „Osim što je suspendovan svaki zakon koji reguliše izborne procese i policija je prestala da reaguje i prima prijave i time suspendovala samu državu. Otvoreno su se stavili na stranu kriminalaca i obesmislili svako insistiranje na sprovođenju zakona, samim tim i posmatračkih misija“. U večernjim satima, demolirana je kafana Lovac kod Mionice. Društvenim mrežama kruže snimci na kojima se vidi kako su grupu građana ispred kafane gađale osobe koje su bile unutra. Gađali su ih stolicama, daskama i staklenim flašama, a građani su potom uzvratili... Slomljena su gotovo sva stakla na prozorima i ulaznim vratima kafane.

Fotoreporter Gavrilo Andrić, koji je napadnut u Negotinu dok je izveštavao o izbornom danu, izjavio je da je prvi put bio svedok otvorene agresije prema građanima, da su ljudi jurili druge ljude motornim vozilima po ulicama i da je reč o jasnom pokazatelju „u kom smeru sve ide ako se ovo ne zaustavi“.

Na kraju izbornog dana, a pre samih rezultata, programski direktor Crte, Raša Nedeljkov, sumirao je utiske: „Nasilje, kriminal, bezakonje, slomljene i korumpirane institucije... Sve smo to videli više nego građane koji slobodno biraju svoje predstavnike. Da li se uopšte može zvati izborima to što smo posmatrali“?

Drama autokratije u Srbiji se očigledno nastavlja, a to nas sve više udaljava od mogućnosti da društvene i političke antagonizme rešavamo putem izbora. Svrha demokratskih izbora je da iznova integrišu zajednicu u kojoj postoje različite vrednosne i političke orijentacije. Ukoliko takvih izbora nema, društvo ozbiljno klizi u stanje permanentnog sukoba. Odgovorna vlast nastoji da institucionalnim procedurama artikuliše i kanališe ove divergente političke energije, dok autoritarni režim predstavlja direktnu negaciju svega ovoga i čini upravo suprotno. Ipak, najbolji deo ove priče su – građani koji, uprkos svemu, ne odustaju i koji na svakim od ovih pojedinačnih izbora, autokratskom režimu sve više otežavaju „pobede“. I to jeste trend.

A trend je uvek važniji od trenutka, čak i u agoničnim autokratskim pričama u kojima se svaki mučan događaj čini dugim kao večnost.