Pomponi

Piše: Nenad Čanak 

Verovatno je jedan od najlepših prizora koji se može videti je sigurno šarenilo dece koja se razdragano spuštaju sankama niz blagu, snežnu padinu. Ispuni čoveka nežnošću ta nevina cika i graja, rumeni obrazi, šarenilo jaknica, džempera i vunenih kapa sa obaveznim raščupanim pomponima na vrhu (koje je moja baka jednostavno zvala – gombe). I za života se svoj četvorici unuka naštrikala nebrojeno kapa (od oparane omalele odeće), i uvek na vrhu svaku završavala gombom. Ali, nikada čvrsto zašivenom, nego, skoro nemarno, tek prikačenom (što se strogoj učiteljici u penziji nikako nije moglo slučajno dogoditi).

A viđao sam na starim slikama pompone i na drugim mestima prišivene. Na narodnim nošnjama zašivene na krajeve traka kojima su se košulje zatezale pod grlom, kićanke za pojasevima, na trakama u kosi i ko zna gde sve ne. A ustvari, oni su, kao i ruzmarin na svadbi i mladin bidermajer svedočanstvo nekih drugih, starih vremena, praktičnih i jednostavnih, kao što sam život najčešće i jeste.

Nekada su se ljudi kupali jednom godišnje, i to, s proleća. Zato su se tada i održavale svadbe, dok su zvanice još mogle da podnose uzajamne mirise (?) i dok su se posledice kupanja još primećivale. Okrugli buket koji je obavezno nosila mlada, a najčešće i deveruše, u Engleskoj je mudro nazvan „nosegay“, ili u slobodnom prevodu „radost za nos“ jer je njegov miris trebao da prikrije mladin, kao i ostalih devojaka. Tome je služilo i ostalo cveće kojim se ukrašavala svadba i koje su nosili i žene i muškarci.

A pomponi?

Pošto su u to vreme vaške, buve i ostali paraziti obilato živeli na ljudima, primećeno je da ih neki delovi odeće osobito privlače. Naročito na glavi su vaške volele da se uvlače u čupave ukrase na kapama (jer vaške ne vole masnu kosu koja je bila uobičajena), pa se onda čekalo da se gombe na kapama, ili sa traka oko vrata ili kićanke sa pojasa nakupe dotičnih „podstanara“ pa su se otkidale i bacale u vatru. A nove gombe, pomponi, kićanke kačili i čekali nove neželjene posetioce.

Sve je to vremenom otišlo u istoriju, redovno kupanje i redovna higijena su praktične namene cveća i krznenih loptica učinili (uglavnom) nepotrebnim, a ljudi su zaboravili čemu je sve to zaista služilo. A onda ih stvarnost grubo podseti:

Koliko god se cveća donosilo i prinosilo, smrad ne nestaje. U tom slučaju pomaže samo i jedino redovno čišćenje, pranje i provetravanje. U politici, to se zove izbori.

Pomponi služe da se u njih namami gamad pa da se onda bace u vatru, a ne da služe kao oaza odakle će paraziti izvirivati da pijucnu još malo krvi domaćina pa da se vrate na sigurno.

U politici se to zove lustracija. I to, ne samo političara koji su radili protivzakonite stvari nego i svih onih koji su izvršavali protivzakonita naređenja. To znači uklanjanje iz javnog života, zabrana bavljenja politikom, zabrana javnih nastupa, zabrana okupljanja i organizovanja, oduzimanje protivpravno stečene imovine i, od pravno stečene, nadoknada štete nastale njihovim delovanjem. Ako se iz imovine ne može nadoknaditi šteta, zameniti novčane kazne zatvorom po istom cenovniku po kome sada drže ljude u pritvoru.

A pompone su napravili sami. Samo ih treba otkinuti i baciti u vatru.