Stamatović

Poštovani profesore, doktore, docentu Veseline Drljeviću, predsjedniče Savjeta,

Uvaženi Okrivljeni, Oče Veseline,

Da odmah počnem pozdravom i čestitkama. Prvo, da Vama i Bobiju čestitam godišnjicu nadasve neobičnog ustoličenja uvaženog gospodina Joanikija, u Cetinjskom manastiru. Znam da obilježavate tu obljetnicu, pa neka je hairli! i još samo sitnica – ako bi mogli da nam kažete ko ono bijaše pucao na policiju onog 5. septembra? Šta kaže Nelegalni, ta naša medijska luča, javlja li mu se što? Ima li barem vizija kakvih?

Druga čestitka odnosi se na izbor potpredsjednika Savjeta. Uvaženi predstavnik Univerziteta, gospodin Vladimir Drekalović, izabran je za Vašu desnu ruku! Da podsjetim, za one koji slučajno budu ovo čitali, to je onaj profesor koji je ocijenio da je RTCG napravila ozbiljne pomake u objektivnosti jer je Dnevnik počeo izjavom nekog advokata koji je rekao nešto ne baš pohvalno o Vladi. I pomogao da shvatimo koliko je malo potrebno za napredak, kad je stanje – nula.

Ajde, neka je srećno i da krene naoposleno. Da radimo na ovom pomirenju i da smo zdravo, pa ćemo lako za ovo ostalo.

Eto, kurtoaziju smo obavili, izvršili sretnikanje i sad da se odmah bacimo na analizu aktuelnih dešavanja.

Biću slobodna da zamijetim jednu pojačanu ležernost u Vašem i Raonićevom obnašanju funkcija koje pokrivate, da ne kažem pritiskate. Ne znam da nije neki akutni problem u pitanju? Dešava li vam se i dalje da “vidite” OKG grupe u RTCG i ostatke bivšeg režima koji hoće da sabotiraju razvoj Javnog servisa? Ako je odgovor DA, nije dobro.

Koliko vidim Nelegalni se baš lijepo šali po društvenim mrežama. Nadasve primjereno mjestu koje je prigrabio, godinama koje ima, ovom trenutku i aktuelnim događajima. Pošto je debelo zakasnio za ozbiljnije ispravljanje kardinalnih smetnji u oblasti sopstvene (ne) pismenosti i smisla za humor, možda da proba nekako da barem ublaži taj deficit? Neki suplementi, recimo? Otkud znam, možda pomogne. Riblje ulje? Tako nešto. A, što se vrlo primjetne nervoze tiče - bromazepam. Obavezno. Ujutro i uveče. Ili neka meditacija? Šetnja po Durmitoru? Štagod, samo da se makne sa mreža da nas ne blamira više.

Nešto se pitam – jeste li sigurni da ste, vas dvojica, sve dobro skontali kad ste se ustoličili u RTCG? Te funkcije na kojima ste nijeste dobili u nasljedstvo, nego vas je neko izabrao i tu posadio. Čini mi se da taj dio nijeste dobro razumjeli. Često pomislim kako i zašto je došlo do tog zgibenija ( vašeg ustoličenja), ali ajde sad, bilo je što je bilo. Uostalom zgibenije sadržano u Vašem izboru, mila je majka pri apokalipsi oličenoj u Raonićevom direktorovanju.

Sukladno ovoj prethodnoj analizi treba li uopšte imati dilemu čija je bila genijalna ideja da istoričar Aleksandar Stamatović gostuje u emisiji Naglas?

A šta ste Vi rekli o toj problematici? Da citiram: “Nemam stav o Aleksandru Stamatoviću i neću da ga kažem”. Potpuno logično! Odgovor kristalno jasan i koncizan. Ko poslije toga može da Vam postavi još neko pitanje? Raonić je već dokazani doktor za petljanje u kriznim situacijama. On je to okrenuo na komiku, na društvenim mrežama. Ma, čudesno kako se divno šali. Čak na jednom mjestu kaže,“bacajući šalu”, da će ga optužiti da je VULENTAR! Raoniću, dragi, knjigu u šake. Davno je Dositej rekao: “Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce”. Pusti ti “zelene energije” i misiju Javnog servisa, imaš ti prečeg posla, rekla bih.

Znači, koliko možemo da zaključimo - Vas dvojica nemate pojma kako se Stamatović one noći obreo u studiju RTCG? Ajde onda da rekonstruišemo zbivenije… Izgleda je osoba samo banula?! Šetao prije toga po onom Naodovom parku i ajde šta će, rano bilo da se liježe i on pravac – studio. Ono jeste, stvarno, dešava se to. Pričali su naši stari da je bilo u prošlosti takvih slučajeva. Doduše nema pisanih tragova, ali ajde da ne kupimo trunje.

I, sad, kako to obično biva u debatnim emisijama, u studiju su bili samo voditelj i jedan gost. Valjda je bilo zamišljeno da on debatuje sa samim sobom. Što je potpuno normalno za emisije tog tipa. Ali, eto, kako život namjesti slučajnosti. Profesor Šerbo predavao “nepozvanom” Stamatoviću, pa kad se on pojavio tu nastupi pitanje đe si, kako si. Riječ po riječ, uključi se kamera i voditelj šta će… Ne može da izbaci Stamatovića, on već sjeo. Rukovodstvo RTCG ništa ne sluti, kakva je drama na pomolu. A, i ako ćemo pravo, što bi uredništvo RTCG-a moralo da zna kakve stavove zastupa Aleksandar Stamatović?! Što, da im nije to slučajno u opisu posla?! Takve odvratne insinuacije mogu da izgovore samo oni ostaci bivšeg režima koji pokušavaju da sabotiraju napredak i razvoj Javnog servisa..

Koliko vidim, Vi i Bobi, polako prelazite na ilegalan način rada?! Kako drugačije da protumačimo to što ste tražili da se, tokom sjednice Savjeta, “mediji povuku i ostave vas da radite u tišini”?! Još ako su novinari sami “provalili” lokaciju đe se sastajete za moj pojam to je ilegala jedan kroz jedan. Doduše, za Bobija je to već notorna stvar, ali šta bi Vama?

Sad da vidimo kakva je taina bila u pitanju.

Raspravljali ste o PP Planu, finansijskom izvještaju, koeficijentima, raspodjeli stanova i tačka - razno.

Dakle, nešto ste prčkali oko Programsko-produkcionog plana, pa da probam da objasnim šta pokušavate. Nelegalni Raonić je davno skontao - veća minutaža za političare na programu RTCG proporcionalna je broju njegovih mandata na čelu Javnog servisa. I garant njegovog opstanka! E, zato mi gledamo svakog dana kakvi su političari bili kad su bili mali, pa veliki, pa šta su jeli, pa pili, đe su bili, šta su sanjali, đe su učili, zašto su učili i tako to i tome slično. I pošto mu se čini da RTCG ne može dovoljno da proizvede sama, on ubaci kao neku nezavisnu produkciju, koja opet – gle čuda, pravi emisije o političarima, ali iz “nekog drugog ugla”. Recimo emisiju tipa što su bili mali kad su bili mali!

I, ajde sad, budimo pošteni, koji bi političar odolio prilici da pola sata, u nekom dobrom terminu, na nacionalnoj televiziji, filozofira o smislu i besmislu?!

A, nije da Vi Bobiju ne pružate ruku. Preciznije – kadar! Sve Vam je to Nacrtano.

Problematika - koeficijenti, povećanje plata i raspodjela stanova, to ne ide dobro. Tu nešto nijeste dobro radili. Predlažem, a Vi to možete, da se organizuje jedan moleban. Ne vidim drugo rješenje. Da se pozove Metodije, ako nije što zauzet oko Pavla i ostalog četništva, da na tome poradi. Ako je on zauzet da zovemo Joanikija pa da se mi djelatnici okupimo u novom studiju i to obavimo? Ako ni on ne može, s obzirom na vašu simbiotsku vezu sa rukovodstvom crkve, možda ste i vas dvojica obučeni da obavite jedan molebančić?

Mada, kad bolje razmislim o stanju u koje ste doveli RTCG, prikladnija bi bila neka zaupokojena liturgija.

E, sad da je ovo pismo naslovljeno na Raonića, kraj bi bio usklađen sa njegovim aktivnim djelovanjem po mrežama – jedan lajk i pozz, pozz. Ovako, ostajem vjerna tradiciji : Neka Vam bog podari mudrost i strpljenje, blagodarim.

Tanja Šuković, djelatnica Javnog servisa