Njemačka kompanija WTE koju je Opština Budva angažovala da napravi postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je tužila Budvu pred arbitražom u Frankfurtu, a priprema još jednu tužbu koju će procesuirati pred arbitražom u Ženevi.
Pošto takvi postupci impliciraju da su, prethodno, iscrpljene sve mogućnosti za međusobni dogovor, postavlja se pitanje zašto su predstavnici WTE-a danas organizovali press konferenciju u najskupljem podgoričkom hotelu uz primamljivo posluženje za novinare.
Da li je razlog njihova procjena da u sporu sa Budvom ipak ima i njihove odgovornosti, pa obraćanjem domaćoj javnosti žele da pokrenu proces koji bi ipak vodio međusobnom dogovoru, ili nešto drugo ostaje individualnom tumačenju kome može doprinijeti i ubjedljivost odgovora WTE-ovog PR-a, Štefana Zaka na direktno pitanje Antene M – zašto se sad obraćaju crnogorskoj javnosti, ako su već pokrenuli arbitražne sporove.
“Mi pratimo crnogorske medije i za naše zapošljene u Budvi i njima je veoma teško da istrpe što su stalno izloženi netačnim optužbama”, rekao je Zak dodajući da “oni rade dobro i nijesu zaslužili da ih neopravdano optužuju u medijima”.
Spor je nastao tako što je Budva odbila da plati po fakturama koje im je dostavljala WTE, nakon čega se njemačka kompanija, u potpunosti, povukla iako je trebalo da gradi nova i upravlja postojećim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda.
Da li je nešto izgubljeno u prevodu ili ne, ali govoreći o naplaćenim i nenaplaćenim potraživanjima, direktor budvanskog WTE-a, Hubertus Šute je, na početku rekao da su potraživanja njegove kompanije skoro 65 miliona eura, a na kraju, samo 20 sekundi kasnije, skoro upola manje.
“Naša potraživanja, na današnji dan, iznose 64,4 miliona eura. Ukupna vrijednost realizovanih, ugovorenih radova je 76,6 miliona eura. Opština Budva je isplatila, na ime doprinosa, 12,5 miliona eura. Od garancije Vlade Crne Gore smo dobli 29,25 miliona. Od garancije SO Budva od 66 miliona, nijesmo dobili ništa. Trenutno imamo, otprilike, 36 miliona eura potraživanja koja nijesu naplaćena”, rekao je Šute.
U medijskim arhivama je, pored odgovornosti bivšeg gradonačelnika Budve, Lazara Rađenovića i Svetozara Marovića, u korupcionaške poslove bio upleten WTE-ov bivši direktor Ginter Faust i da je uhapšen sredinom janura 2016.
Nakon 72 sata zadržavanja pušten je da se brani sa slobode, da bi potom napustio Crnu Goru i više se nije vraćao.
Aktuelni direktor budvanskog WTE-a, Hubertus Šute odbacuje upletenost kompanije u korupciju, a na novinarsko pitanje – da li je Faust bio upleten u korupciju u Sloveniji, odgovara da je sudski spor dobijen.
“Sudski postupak u Sloveniji smo mi dobili, a uopšte mi nije poznato da smo mi tamo bili optuživani za koruptivne radnje”, rekao je Šute, dodajući da “tamo, oni nijesu platili svoje obaveze”.
“U drugim zemljama ne postoje optužbe na naš račun po pitanju korupcije”, rekao je Šute koji je istu tvrdnju ponovio odgovarajući na pitanje Antene M – da li je WTE umiješana u korupcionaške afere u drugim državama, da bi na kraju ipak dodao da postoje dva slučaja u Hrvatskoj.
Na naše pitanje – kakav je epilog tih slučajeva, Šute je kratko odgovorio da su još uvijek “otvoreni”.
Da postoje ozbiljni osnovi za sumnje u budvanski angažman njemačkog WTE-a, govori i izjava državnog sekretara Ministarstva finansija, Nemanje Katnića po isplaćenim državnim garancijama - da će ovo biti predmet istrage nadležnih državnih organa i da su konstatovani veliki propusti u zaključenju ugovora, tenderskoj proceduri, realizaciji projekta, kvalitetu izvedenih radova i da postoje određene finansijske aktivnosti koje se mogu okarakteristati kao sumnjive, problematične i kriminalne, što je, prema Katnićevim riječima, konstatovano u nalazima vještaka.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR