Za Antenu M piše: Nana Berger
Prvo su nas pozvali – u inbox, lijepo, svečano, s pozivnicom predsjednika Vlade Crne Gore Milojka Spajića, povodom Dana nezavisnosti. I taman kad su neki možda počeli da biraju kravate, a neke koleginice zakazale frizuru, stiže novi mail. Kratak. Oštar. Hladan.
„Izvinite, došlo je do greške u slanju maila. Zanemarite ovaj mail“.
Zanemarite pozivnicu. Zanemarite Dan nezavisnosti. Zanemarite Crnu Goru, u krajnjoj liniji.
Jer, eto, došlo je do greške. Kao i mnogo puta ranije. Greškom je valjda i Milojko postao premijer jedne nezavisne države čiju nezavisnost baš i ne slavi. Ali, da nije nezavisna, ne bi ni mogao da bude to što jeste. Nekako će ostati upamćen po toj sposobnosti da bude tu, a da ne zna zašto.
I sad, dok se Kabinet premijera bavi kriznim PR-om po principu „nije se desilo“ – zaposleni u javnoj upravi ne znaju šta da rade s tim 21. majem. Da li da idu? Da li da brišu datum iz kalendara? Da li da se ponašaju kao da ih nikad niko nije zvao?
Ova situacija – gdje premijer prvo pošalje obećanje, a zatim povuče sve i pravi se kao da to nikad nije ni najavio – nije nova. To je ustvari njegov omiljeni metod rada. On je naš Hudini od politike – svaki put nešto najavi, pa nestane. I za sobom ostavi samo maglu.
Bilo da je to državno preduzeće za dostavu i robne rezerve, „Montenegro Institute of Technology“, Velje brdo, „Iskra“ – svaki projekat počne kao pozivnica, a završi kao „izvinite, došlo je do greške“.
Ali, znate šta nije greška?
To što ćemo i ove godine, uprkos svemu, 21. maj dočekati kao Dan nezavisnosti. Jer nezavisnost nije magličasti projekat na koji Spajić i njegovi koalicioni partneri mogu da kliknu „undo“ (ili da se izvinjavaju što to nijesu stigli da urade, pa smo svjedoci njihovih brljotina).
Mail je lako zanemariti. I obrisati jednim klikom. Ali kako ćemo s Vladinim činovnicima koji su nam takođe stigli greškom?
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR