Piše: Tomislav Marković Starešina Saborne crkve u Zaječaru, sveštenik Zoran Golubović, inače brat episkopa timočkog, osveštao je nedavno noćni klub "Dorijan Grej" u tom gradu.
Kako prenose mediji, javnost je ponovo bila iznenađena "pojavljivanjem sveštenih lica na neprimerenom mestu", čemu u prilog govore i mnogi onlajn komentari koji se zgražavaju nad obredom izvršenim u Zaječaru, stanjem u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i pravoslavlju uopšte.
Sveta vodica se toči na cistern
Činom osveštavanja noćnog kluba može da bude iznenađena samo javnost koja je proteklih nekoliko decenija bila u stanju hibernacije, pa su je sad naprasno oživeli i pustili da gleda Sodomu i Gomoru u režiji crkvenih činovnika. Za one koji su navedeno vreme proveli u koliko-toliko budnom stanju nikakvog iznenađenja nema niti može da bude. Osveštavanje je jedan od omiljenih obreda među crkvenim službenicima, a lepeza osvećenih objekata je vrlo šarolika, nema šta se nije osveštavalo otkad je crkva izašla iz vavilonskog komunističkog ropstva.
Sveštenici su osveštavali jedinicu Škorpioni pre polaska u pokolj, palež i grabež; osveštavali su kamen temeljac za fabriku duvana kod Čačka, stadion fudbalskog kluba Partizan, prostorije raznih političkih partija, četničke spomenike, vodovod u Novom Sadu, automobile, prodavnice u paketu s robom, patrijarh Irinej himself osveštao je šoping mol Forum u Nišu, dok je patrijarh Pavle, glavom i epitrahiljom, osveštao privatnu kliniku "Ostrog" čiji je vlasnik bivši Miloševićev ministar Milovan Bojić; osveštavali su se putevi, kuće, stanovi, mini busevi za prevoz dece, česme i policijske stanice, spomenik ruskom caru, rusofilni bajkeri i njihovi motori, kancelarije javne uprave, vozila taksi službe, reanomobili i dvorci, banke i poslovne zgrade – osveštavalo se sve u šesnaest, svete vodice nije manjkalo, točila se na cisterne.
Osveštanje, obred oduhotvorenjа šanka i cipela
Kako veli sajt pravoslavlje.net, čin osvećenja je "crkveni obred koji provode sveštenoslužitelji, sveštenici i Arhijereji u kome se vrši priziv blаgoslovа Božijeg nа stvаri mаterijаlne prirode; obred kroz koji se nа čovečiji život, а kroz njegovu delаtnost u mаterijаlnom svetu, izlivа blаgoslov Božiji, u sklаdu sа učenjem Crkve dа - sve što rаdi, čovek trebа dа rаdi uz blаgoslov Božiji; obred oduhotvorenjа svаkodnevnog životа Crkve i vernikа u mаterijаlnom svetu". A duhovna lica iz manastira Lepavina kažu da "osvećenjem pravoslavni hrišćani nazivaju obrede koje Crkva uvodi u hramovni i lični čovekov život, kako bi preko njih na njegov život i sva njegova dela i celu okolinu silazio Božiji blagoslov. U osnovi raznih crkvenih molebana leži želja za produhovljenjem čovekove delatnosti, kako bi se ona vršila s Božijom pomoći i po Njegovom blagoslovu". I dodaju: "Osvećenje kuće, stana, automobila ili neke druge stvari je pre svega svedočanstvo našeg uzdanja u Boga, naše vere u to da se s nama ne dešava ništa bez Njegove svete volje. Crkva sve ono što je neophodno za ljudski život osvećuje molitvom i blagoslovom".
Posebno je zanimljiv deo koji se tiče i noćnog kluba: "Malo ko je danas sposoban da poveže neposlušnost dece, njihovu pristrasnost ka alkoholu i narkoticima, bezbrojne razvode mladih i starih porodičnih parova sa prisustvom pravog neprijatelja u njihovoj kući – televizora, radija, bulevarskih novina, koje vešto podrivajući otrovom vulgarnosti i razvrata moral društva, porodice, uvlače ka pogibiji preko kulta zadovoljstva sve nove i nove duše. I zato je danas Božija blagodat, koja se daje preko obreda osvećenja, a delimično i preko osvećenja naših domova, posebno potrebna nama, kako bi nam pomogla da se zaštitimo i svesno ogradimo od virusa grehovnih sablazni i duhovnog razdora, koji ulazi u naša prebivališta".
Teška teološka pitanja
Ako je sve tako kako smo naveli, a nema razloga da ne verujemo crkvenim autoritetima, onda se tu otvaraju brojna teološka pitanja na koja ni sveti oci nisu u stanju da odgovore. Da li to znači da dete koje izađe u osveštani noćni klub neće konzumirati alkohol? Ili je i alkohol koji se prodaje u klubu uključen u obred osvećenja, pa je pretvoren u svetu tečnost preko koje se Božja blagodat izliva u konzumente? Da li Sveti Duh u obredu osvećenja silazi samo na prostorije kluba, ili uspeva da se probije i u čvrsto zatvorene flaše viskija, votke i domaće rakije?
Kako se konkretno oduhotvoruje šank? Da li se posetioci kluba osećaju produhovljenije nakon prvog ili nakon petnaestog pića kad pobrljave i povraćaju u toaletu, direktno u osveštanu WC šolju?
Slična pitanja bismo mogli postaviti i povodom osveštavanja fabrike duvana. Da li su osvećene cigarete štetne po zdravlje ili su postale provodnik Božje blagodati i nestvorenih božanskih energija? Da li se pušač koji konzumira osveštane cigarete produhovljuje i postaje bliži Bogu? Da li je sveti dim iz osveštanog duvana koristan po pluća ili samo po dušu? Zašto duhovnici preporučuju vernicima da se odreknu pušenja ako ovi kupuju isključivo proizvode osveštane fabrike duvana? Mnoštvo teških teoloških pitanja, a nigde teologa da na njih odgovori i izvede zabludele ovce na put spasenja.
Bogoslovske dileme
Nije tu kraj teškim bogoslovskim dilemama. I drugi osveštani objekti pobuđuju mučne sumnje u verničkom srcu. Na primer, da li voda iz osveštanog novosadskog vodovoda može da bude bakteriološki neispravna? Da li je neophodno registrovati osveštani motor i prolaziti tehnički pregled? Da li je važnija blagodat Božja ili stručna ekspertiza ovlašćenog automehaničara?
Osveštavanje šoping mola otvara još kompleksnija pitanja večnog života i večne smrti. Da li se u raj može stići samo u paru osveštanih cipela? Ako vernik koji jede pljeskavicu kupljenu u šoping molu ne oseća predukus rajskog blaženstva, da li to znači da je otpao od vere i crkve? Da li miris osvećenog parfema podseća na blagouhanije svetih netruležnih mošti svetitelja? Ako je neki vernik alergičan na sintetiku, da li ipak može da obuče osveštanu košulju od perlona?
A tek osveštavanje ratnika koji odlaze u pohod na žene, decu, starce i belu tehniku – to je priča za sebe. Da li čin osvećenja ratnom zločincu treba da se računa kao olakšavajuća ili otežavajuća okolnost? Da li udarac osveštanim kundakom u glavu boli manje od udarca običnim, profanim kundakom koji nije došao u dodir sa Duhom Svetim? Da li žrtva rimokatoličke vere ubijena osveštanim metkom ide direktno u raj ili preseda u čistilištu?
Crkvena kasa, nezajažljivija od crne rupe
Pitanjima nikad kraja, moguće da pišem sve ovo samo zato što nisam na vreme pozvao sveštenika da mi osvešta tastaturu i tako me onemogući u pisanju bogohulnih misli. Neko bi mogao da mi prigovori kako od SPC i njenih obreda pravim cirkus, ali to bi bila promašena primedba. Crkva je već sama od sebe napravila cirkus, a ja samo pokušavam da to učinim očiglednim. Pritom, ovu metaforu treba uzeti sa rezervom; ako je shvatimo bukvalno, to će biti uvreda za cirkus. Tamo ipak rade ozbiljni artisti koji ne prodaju rog za sveću, dok su se činovnici SPC specijalizovali za ovaj vid naturalne privrede.
Kao što smo videli, povodom osveštavanja mogu da se postave razna pitanja, ali jedno ne može, odnosno sasvim je retoričko: Zašto se crkva uopšte bavi ovim komičnim rabotama? Tu je sve jasno da jasnije ne može biti. Srpska pravoslavna crkva nije gadljiva na novac, a osveštavanja donose lep prihod, pa onda nije ni bitno šta se osveštava. Važno je samo da se pare slivaju u crkvenu kasu koja usisava sve, nezajažljivije od crne rupe. Usput se zloupotrebljava sujeverje takozvanih vernika čije su religijske predstave otprilike na pećinskom nivou. Oni pribegavaju osveštavanju iz pukog straha, zamišljajući da će ih nekakav obred volšebno zaštititi od nesreće i zla.
Etnička čistoća je pola zdravlja
Jedan zagranični vladika je svojevremeno u "Utisku nedelje" pričao o tome kako nije važno poreklo novčanih priloga koje crkva dobija, da li je taj novac pošteno zarađen ili stečen otimačinom, jer ga Sveti Duh u crkvi pročisti, pa se koristi za bogougodna dela. Pod tim delima se valjda podrazumeva kupovina "audija" i "mercedesa" za vladike, skupih odela u "Bossu", paprene uvozne hrane tokom posta, izgradnja velelepnih hramova i slične bogougodnosti.
SPC se čak više i ne pretvara da se bavi pitanjima vere, o poštovanju jevanđelske etike da i ne pričamo, o tome nema ni govora, tako da se satiričan pristup aktivnostima ove parareligijske organizacije pokazuje kao najprimereniji. U tom smislu, možda najbolji komentar silnih osveštavanja može da bude satirčna pesma koju bi mogli da napišu, recimo, njihova preosveštenstva, visoki oficiri Srpske Pravoslavne Službe Amfibije, Ratanasije, Popartemije, Tripozije, Žbirinej, Lakomije i Čilager, i da je objave u zbirci "Mali trebnik – veliki pogrebnik", kao deo ciklusa "Etnička čistoća je pola zdravlja".
Svetom vodicom protiv tvrdokornih mrlja
Kad osveštam fabriku duvana
Tad bezbožnik hvata se za glavu.
Cigareta sad je bezopasna
- Nek’ se puši u Božiju slavu!
Nikotin je trov’o plućna krila,
Grlo, jednjak i organe druge
Dok ga voda nije poškropila
- Sad nam zdravlje izvire iz pljuge.
U rukama svakog Škorpiona
Osveštani hekler nek’ se blista.
Sveti metak ubiće i slona,
A nekmoli poturica trista.
Krvav bodež corpus je delicti
Dok ne uđe u mistično telo.
U crkvi ga Duh Sveti pročisti,
Relikvijom postane zacelo.
Tajkun gradi što mu srcu drago:
Javnu kuću, zamak, kockarnicu.
Moj je zanat da njegovo blago
Uvedem u svetu zajednicu.
Klijent zove, na obred pohitam,
Za poreklo novca ni ne pitam.
„Otkud lova?“ – ja ne lupam glavu
- Mušterija uvek je u pravu!
Pare može dobro da očisti
Samo "sveta vodica vodica".
Teško onom ko "vanish" koristi,
Nek se skrije od Božijeg lica!
Sveštenike ne upita niko
Šta iz duše osveštati žele,
A svaki bi jedno isto rek’o:
Srpskog boga, naše zlatno tele.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR