Švedska čuva opcije za borbene avione usred francusko-njemačkih tenzija

Švedska čuva opcije za borbene avione usred francusko-njemačkih tenzija

Švedska neće odlučiti da li će se pridružiti evropskom programu za borbene avione nove generacije do kraja decenije, rekao je šef odbrane Pal Jonson za POLITICO.

To se dešava dok Njemačka razmatra mogućnost da se okrene Švedskoj, pa čak i Velikoj Britaniji, kao potencijalnom rezervnom partneru ukoliko pregovori između Pariza i Berlina o problematičnom Future Combat Air Systemu (FCAS) ne uspiju do kraja godine.

Ministar odbrane Pal Jonson, koji je boravio u Berlinu, rekao je da će Stokholm donijeti odluku o budućem putu svojih borbenih aviona „negdje između 2028. i 2030. godine“, uz naglasak da će novi avion Gripen E, koji proizvodi Saab, ostati u službi „najmanje do 2050“.

„Ulažemo mnogo u očuvanje slobode izbora da zadržimo sposobnost dizajniranja, što mislim da je jedinstveno“, rekao je Jonson. „Ne postoji nijedna druga zemlja sa 10 miliona stanovnika koja može dizajnirati borbene avione – i to je važno da sačuvamo.“

Ove izjave dolaze nekoliko dana nakon što je POLITICO izvijestio da je Njemačka frustrirana željom francuske kompanije Dassault da ima veću kontrolu nad FCAS-om, projektom koji uključuje Njemačku, Francusku i Španiju.

Berlin želi jasnoću do kraja godine kako bi projekat vrijedan 100 milijardi eura mogao da pređe u narednu fazu. I Jonson i njegov njemački kolega Boris Pistorijus demantovali su da je FCAS bila tema razgovora tokom Jonsonove posjete berlinskom ministarstvu odbrane u utorak.

Na pitanje da li bi njegova zemlja bila otvorena za pridruživanje programu borbenih aviona, Jonson je naglasio da je saradnja „u našem DNK“. Ali je jasno stavio do znanja da Stokholm neće odustati od suverene sposobnosti dizajna: „Očuvanje naših sposobnosti dizajniranja je vrlo, vrlo važno za nas, jer možemo prilagoditi prema našim operativnim potrebama“.

Jonson je takođe potvrdio da Švedska planira da ubrza vojnu izgradnju, sa ciljem da dostigne nove NATO ciljeve odbrane, 3,5 odsto BDP-a za osnovnu odbranu plus 1,5 odsto za povezane investicije, brže nego većina drugih članica saveza. „Švedska želi da to postigne ne do 2035, nego do 2030. godine“, rekao je.

Na polju EU, Jonson je povukao oštre crvene linije. Rekao je da Švedska neće podržati izdavanje zajedničkih EU odbrambenih obveznica, ideju koju gura Paris, i da će ih odbiti ako stignu u Savjet. „Ne pridržavamo se te ideje“, rekao je. „Mi smatramo da to treba da bude nacionalna odgovornost“.