Povodom jedne čestitke

Za Antenu M piše: B. Grinevski

Preskočićemo, ovoga puta, poštovani čitaoče, naše dobronamjerne šale o Šegrtu Hlapiću i mandataru Rukoljubu Krivokapiću.

Ne zato što nema materijala za sprdnju - ima ga, čitave planine, nepokretne i pokretne - već zato što je vrag/šejtan odnio šalu.

Ono što nas za ovu priliku zanima jeste (samo)obmana u kojoj još, sva je prilika, žive lider pokreta Ura i njegovi saradnici.

Primjera za to ignorisanje stvarnosti i neozbiljno nojevsko ponašanje ima na pretek. Nećemo ih sada ponavljati, znate svi o čemu se radi - od eksperata sa crnim mislima do pijačne logike u raspodjeli projektovanih funkcija i sinekura - “po širini, visini i dubini”.

Izgleda da niko ne treba da pomaže novoj tankoj većini - sami će to oni najbolje da obave. Istina, bilo je za očekivati da će predstavnici nove manjine više pomoći u razobličavanju političke ispraznosti i ideološko-,,religioznih” bedastoća koje slušamo i gledamo. Moguće je da su ocijenili da je pametnije uglavnom ćutati - i zbog sebe, i zbog situacije.

Tako smo, ,,sticajem regionalnih okolnosti” najbolje odgovore na pomenute obmane i samobmane dobili - iz susjedne Bosne i Hercegovine. Tamo su, na lokalnim izborima, značajne pobjede odnijele opozicione snage.

Za sve nas na prostorima bivše zajedničke zemlje, najljepše i najvažnije vijesti su stigle iz Sarajeva. Bosansko ledeno doba, zamrznuto Dejtonskim sporazumom, koji je isparcelisao BiH po etničkim linijama i pretvorio je u disfunkcionalnu zajednicu, konačno je pokazalo pukotine u sistemu koji apsolutizuje etničko-religiozni momenat. Zato je pobjeda građanske opcije u Sarajevu, pa još sa Srbinom na čelu, najbolja vijest koja nam je mogla stići iz namučene i ratom nagrđene Bosne i Hercegovine.

I tu u našu priču uskače, ničim izazvan, lider pokreta Ura. Njegova autistična čestitka, u kojoj upoređuje ,,babe i žabe” - naišla je na podsmijeh i ,,šegu” naših BiH prijatelja.

Abazović, sada je jasno, misli da njegov poklič iz govora 30. avgusta - ,,Uzmite vašu slobodu!” - ili kako je već rekao, ima snagu neke od čuvenih latinskih sentencija, ili, možda, slavu neke od domaćih narodnih izreka. Polako, momčino.

Izgleda da nema. Jasno je da nema. Ne možeš drugima darivati ono što nemaš. Ili, još gore po mladog sarajevskog studenta, ne možeš poklanjati nešto što ne postoji, sem u glavama ,,oslobodilaca”.

To je darovatelj zaboravio. Zaumio se u naprasnoj slavi koja mu je zapala, jer 37 + 4 njegova glasa zaista čini 41. Zaboravio je da i ta matematika mora da ima suštinu, značenje i važnost za velike riječi kao što su sloboda i demokratija.

Zato je Abazovićeva isprazna i nabijeđena retorika dobila iz Sarajeva odgovor kakav zaslužuje. Pitomi i dobrodušni Bosanci su mu to lijepo objasnili. Nadamo se da će članovi pokreta Ura shvatiti: tu nema šale i lažavine, ukrivanja i jeftine isprazne retorike. To jest - kada je ima - dobijete otpozdrav kakav dolikuje.

Na kraju, razmišljamo nešto: možda je posrijedi zabuna! Moguće je da je g. Abazović zapravo čestitao onom njegovom vršnjaku iz Banjaluke, koji se smiješi iza crnih zastava sa mrtvačkom glavom i prekriženim kostima. Četničkih zastava, dakle. I koji vrijeđa sve crnogorsko, od jezika, crkve i kulture - do države - tipično za te reptile balkanske politike.

Možda je na tu adresu Dritan Abazović poslao čestitku? Pa zaboravio da napomene. Logično: prijatelj Abazovićevih prijatelja je Abazovićev prijatelj! Time sve dobija smisao, zar ne?

Da ne prevodimo sada na latinski ,,Sličan sličnoga hvali” - da ne uznemirimo saborce i saučesnike lidera Ure, da ih ne dozivamo (uzaludno - sva je prilika) iz te njihove paralelne stvarnosti - dok spremaju i čekaju nove apostole i pomjeraju planine, šire koronu bez stida i kazne, dislociraju mauzoleje, potpisuju peticije podrške osobama sa opskurnim idejama i ćute na svakakve uvrede i napade na Crnu Goru.

Zato se pridružujemo sarajevskim i drugim odgovorima našem ,,donosiocu slobode”. Svaka čast! To je Bosna i Hercegovina koju volimo i koja ima budućnost.

Kao i kada je o Crnoj Gori riječ: ta budućnost ne može biti zasnovana na nacionalističkim idejama, na lažima i obmanama koje su u krvi ugušile Jugoslaviju.

To Dritan Abazović ili nije shvatio ili ga nije briga. U oba slučaja - ne valja mu rabota.

Ništa mu ne valja.