Ruska agresija ujedinila Evropu

Piše: Dušan Pejaković

(Ne)očekivana ruska agresija, vojni napad ogromnih razmjera koji je uperen prema suvjerenoj Ukrajini – nemile su scene za koje smo mislili da su, makar na ovim neposrednim evropskim prostorima, stvar ružne i daleke prošlosti.

Najmasovnija vojna akcija ovog tipa još od doba hladnoratovskih previranja, zaista je jedna duboka prekretnica u odveć osjetljivoj konstrukciji ravnoteže moći i globalne bezbjednosti. Vratili smo se par decenija unazad, te su evropski prostori iznova obavijeni velom dima, gareži, raketne paljbe, nastradalih civila. Teško da je iko mogao povjerovati da će se ovo odigrati po baš ovakvom krvavom scenariju.

Međutim, jedna stvar je itekako jasna: svijet mahom jednoglasno stoji u zajedničkoj osudi ovog ishitrenog krvavog pira. Naročito Evropa, koja nije odavno djelovala ujedinjenijom nego što je to zadnjih nekolika dana. Mnogi analitičari su ovo nazvali “rađanjem nove Evrope”, svojevrsnom paradigmatičnom promjenom u međuodnosima na Starom kontinentu, a koja će za neki krajnji cilj imati daleko jaču i kohezivniju evropsku porodicu naroda nego što je to već decenijama slučaj.

Evropska unija, u svom presedanu - pristala je prije nekoliko dana izravno finansirati kupovinu/isporuku oružja, s jasno zacrtanim smjernicama da se Ukrajini pošalje više od pola milijarde dolara vojne pomoći dok se bori s ruskim snagama u onome što je Ursula von der Leyen nazvala "prelomnim trenutkom".

Pored toga, uz EU, tu su i mnoge druge zemlje koje na svaki dostupni način pružaju podršku Ukrajini: počev od slanja taktičkog naoružanja, preko humanitarne pomoći, pa sve do zabrane leta ruskih aviona iznad respektabilnih teritorija i ograničavanja emitovanja ruskih medijskih emitera koji mahom stoje uz Kremlj.

Isto tako, EU, SAD, VB i mnoge druge saveznice – odlučile su da isključe određene ruske banke iz SWIFT sistema, glavne arterije internacionalnog poslovanja. Švedska, koja je u zadnjih nekoliko svjetskih okršaja uspješno zadržala svoju politiku neutralnosti, takođe se pridružila “akciji ujedinjenog fronta”, te je poslala 5000 komada protivtenkovskog oružja Ukrajini. Uz Švedsku, tu je i Finska kao zemlja slične koncepcije djelovanja na međunarodnom planu, pa ipak sada obije zemlje bezmalo naginju opciji izglasavanja o pristupu NATO-u po ubrzanom postupku.

Čak se i aksiomatično neutralna Švajcarska pridružila odlučnim sankcijama. Podležući pritisku javnosti i podstaknuta podrškom velike većine u Parlamentu - Vlada Švajcarske objavila je da će se pridružiti sankcijama EU protiv Rusije - zabraniti ulazak nekim visokopozicioniranim Rusima i pristup sredstvima koje pomenuti drže u tamošnjim bankama, te takođe zatvoriti vazdušni prostor za ruske letove, bilo komercijalne, bilo privatne.

Stručnjaci takođe ističu akciju Njemačke kao jednu od najznačajnijih: najmoćnija zemlja u kontinentalnoj Evropi godinama je održavala prijateljske odnose s Moskvom i odbijala je prodavati oružje zemljama uključenim u oružane sukobe u sklopu doktrine pacifizma nakon Drugog svjetskog rata. Ovog puta došlo je do paradigmatičnog preokreta, te su i oni pristali poslati kontigent protivtenkovskog oružja i arsenal raketnog naoružanja.

Zaista se nadrealnim čini da je moralo da dođe do sukoba ovakvih razmjera, da bi tek onda na koncu Evropa ustvari i pokazala svoju nedvosmislenu koheziju. Stari kontinent nikad nije izgledao odlučnijim i spremnijim na zajedničku akciju. Za neka nadolazeća vremena, raduje ta činjenica. Za sada nam ostaje samo da se nadamo da će se ovi sukobi okončati što prije i da će suvjerena Ukrajina uz podršku ostatka svijeta proći sa što je manje moguće razaranja, te da će trenutno odigravajući mirovni pregovori dati pozitivan rezultat.