Ludilo Joanikija putinovskog

Za Antenu M piše: Dragan Bursać 

“Kako što Putin kasetnim bombama “vraća“ Ukrajinu pod smrtonosni kišobran Rusije, tako valjda treba Crnu Goru “vratiti“ u nekakvu Srboslaviju. E zato je Crna Gora “mala Ukrajina“ pa joj treba pokazati đe joj je mjesto, a mjesto joj je da je nema. Neće da može Mićoviću!“

***

A morali ste to pročitati sigurno. Onu sramnu bruku Joanikija Mićovića, mitropolita helikopterskog, koji je u par ogavnih rečenica valjda izvukao svu putinovsku rusofilsku esenciju unižavajući Crnu Goru. Pa on tako kaže u podgoričkom hramu kako su “događaji u Ukrajini“, a tako krsti rusku agresiju zapravo posljedice “bezbožništva“. 

Kako se to ukrajinski narod sam sa sobom zavadio i ostale laži

O “bezbožništvu“ nešto kasnije, ali hajde da vidimo ovo:

“Mi moramo da saosjećamo sa pravoslavnim narodom u Ukrajini, prije svega da se molimo Bogu za taj narod, koji se, nažalost, međusobno zavadio. A to nam ne djeluje nepoznato: i kod nas je mnogo podela i zavada. Pa i Crna Gora je projektovana da bude mala Ukrajina“. 

Prvo ide ovaj pasiv srednjičara o nekom samozavađenom narodu za koji treba da se molimo. Kada bi neko pročitao samo ovo, a ne zna šta se istinski dešava u Ukrajini, pomislio bi da se narod Ukrajine probudio i onako zombiran krenuo da se guša za vratove. Brat bratu oči vadi, valjda. Nema tu ruske invazije, nema tu putinovog neofašizma, nema raketiranja kolona izbjeglica, uništavanja bolnica i porodilišta, nema tu tri miliona izbjeglica, nema zatučenih i razorenih gardova, trajno uništene infrastrukture, nema tu...ma znate već, nema tu agresije na Ukrajnu, jer se po Crkvi Srbije, a time i po Mićoviću, agresija nikad i nije desila, to se tek ludi ukrajinski narod dočepao jadan drugog pa se onako rekreativno samoubija. Samogranatira se, smoraketira se, a u pazuama iz labaratorija vadi “genetski modifikovane šišmiše“ koji će širiti boleščinu i zarazu isključio prema ruskom narodu. 

Eto, to je taj narativ u arhipelagu srpskog sveta-i u Banjaluci, i u Trebinju, jednako kao i u vascijeloj Srbiji i onom (antiduhovnom dijelu) Crne Gore, koji hipnotiše Crkva Srbije. U par rečenica, rečeno je sve, u par rečenica kazao je sve Joanikije. Sve one parade opskurnih Noćnih Vukova po tom srpskom svetu, svi oni protesti “podrške Rusiji“, svi oni rusofilski i putinofilski izljevi fašizma preko malog mozga na tastature, stali su u naivno poimanje rata Ukrajinaca i pazi sad Ukrajinaca. Rusa ni u priči.

Naravo, to nije bilo dovoljno, jer je helikopterska vedeta Crkve Srbije onda kazala da je od svih najviše ugrožena Ukrajinska pravoslavna crkva. Naravno ona koja se klanja raspopu Kirilu u Moskovskoj patrijaršiji. Zašto je baš ta crkva najugroženija, a ne recimo žene, djeca, i svi odstali Ukrajinci, pitaj ti Svetog Savu zašto je to tako. Ili da ne pitamo Rastka, da pitamo Joanikijevog šefa Porfirija koji je kolosalno obmanuo javnost kada je kazao da sakuplja pomoć za Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, misleći naravski na rusku franšizu, a ne na onu priznatu od strane Carigradskog patrijarha. 

Dobro, te laži su (p)ostale već manir. 

Vlažni snovi o uništenju Crne Gore

Ali hajmo na drugu stvar, koja je blisko vezana za treću. 

Joanikije od Crkve Srbije kaže, kako je Crna Gora “projektovana da bude mala Ukrajina“. Na šta li misli Bože dragi? Na ljepote Ukrajine ne sigurno, pošto je ta zemlja za sve njih samo ruska podružnica. Naravski duma Joanikije da je Crna Gora slobodna i nezavisna zamlja, okrenuta prema Zapadu i u NATO paktu kao što i jeste, pa je treba gurnuti pendrekom srBstva i vratiti je u okrlje Srbije, ili Srboslavije, ili srpskog sveta po uzoru na to kako Putin kasetnim bombama “vraća“ Ukrajinu pod smrtonosni kišobran Ruske Federacije. E zato je Crna Gora “mala Ukrajina“ pa joj treba pokazati đe joj je mjesto, a mjesto joj je da je nema. Neće da može Mićoviću!

Ništa više i ništa manje od toga, samo mitropolitu helikopterskom treba objasniti da Crna Gora nikad više neće biti u srpskom svetu, nego će biti ono što i jeste, a to je nazavisna, samostalna i građanska zemlja. Preciznije, sve je ono što Srbija nije, dakle nezavisna i samostalna, pa još građanska zemlja. Znamo i vidimo da Srbija opet pokušava biti rusko kučence, da je nacionalna, zapravo ubernacionalistička, a samostalna je taman koliko je i Joanikije kosmopolita. 

Živ je hitleroljubac Nikolaj Velimirović, umro nije

I za kraj, mada možda najvažnije, treba pokazati dijelove Joanikijeve bejsede na kojim bi mu pozavidjeli svi Putinovi profašistički gurui, koji ga ubjeđuju kako je red da se stvori evro-azijsko carstvo, dabome sa centrom u Podmoskovlju. 

Tako je u duginovskom zanosu Joanikije optužio  “protestantsku Evropu” iz koje je, kako je kazao, došlo “zlo bezbožništva, ateizma i komunizma”, dodajući da se pravoslavlje bori protiv takvih “bezbožnih ideologija”.

Naravski mogao je citirati, a samo je parafrazirao hitleroljupca Nikolaja Velimirovića, kad je ovo izgovorio. 

Pa poentira Joanikije:

“I nadamo se da će, kao što je ikonoborstvo moralo da uzmakne i prestane, tako i konunistička bezbožna ideologija ustuknuti pred Pravoslavljem. Jer, Pravoslavlje ima ljepotu, ima istinu, ima pravdu, ima milost, ima čovještvo, bogoljublje i čovjekoljublje. I to je naše oružje s kojim se borimo i vojujemo”.

Eto tako je u bocu govorio na početku agresije na Ukrajinu prije 20 dana Putin, kada je kazao da je ta zemlja lenjinovsko čedo i da je treba asimilirati-vratiti Rusiji. Samo Joankije proširuje to ludilo i za njega će, čini se, mir nastati kad tenkovi izbiju na te granice pravoslavnog zilotizma. Samo, vrag, baš vrag bi znao da li su te granice na zapadu Ukrajine negdje iza Lavova, ili su još mnoogo zapadnije pa apsorbuju i Litvaniju, i Estoniju, i Letoniju, i djelove Finske i Švedske, i Moldaviju, i Rumuniju, i djelove Poljske i Mađarske, i onda u konačnici srpski svet, kao mediteranski šlag na nacističkoj putinovskoj torti. 

A to je negdje konačan cilj. Pa bi tu stom snu “mala Ukrajina“ ili Crna Gora bila uručena Putinu kao najljepši poklon rusofilskih duhovnih robova iz Crkve Srbije.

Samo što se to ne zove san, nego noćna mora i desiće se, nikada. 

A građanima Crne Gore ostaje da trpe čovjeka koji se gosti i pakosti zemlji koju i ne smatra državom. Nije sve do Mićovića, malo je i do vlasti države Crne Gore.