Za Antenu M piše: Oleksandr Levčenko
Održan je široki sastanak Koalicije voljnih zemalja, kojem je prisustvovalo 32 učesnika, uključujući predsjednika Volodimira Zelenskog. Sastanku su se prvi put pridružili i predstavnici Sjedinjenih Američkih Država. Na sastanku se razgovaralo o jačanju podrške Ukrajini i daljem pritisku na Rusiju kako bi se postigao trajni i pravedni mir. Među učesnicima su bili lideri i visoki predstavnici država, vlada i međunarodnih organizacija. Članovi Koalicije okupili su se u Londonu i Rimu, kao i onlajn. Takođe su pozdravili učešće specijalnog predstavnika SAD-a za Ukrajinu, Kitha Kellogga, te senatora Lindzija Grahama i Ričarda Blumentala. Treba podsjetiti da je prethodni sastanak lidera zemalja Koalicije voljnih zemalja održan u Kijevu 10. maja.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni i drugi lideri ponovili su da je ruski diktator Vladimir Putin izvršio ničim izazvanu i ilegalnu invaziju na Ukrajinu, što predstavlja flagrantno kršenje Povelje UN-a i prijetnju njenim bezbjednosnim interesima, podvlačeći svoju nepokolebljivu posvećenost suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Učesnici sastanka pohvalili su iskrenu podršku predsjednika Zelenskog naporima SAD-a za postizanje mira. Četiri mjeseca nakon što je Ukrajina pristala na potpuno i bezuslovno primirje, Rusija je samo pojačala napade na ukrajinske civile, ubivši više od 700 ljudi i ranivši najmanje 3.500. Lideri su pozvali Rusiju da prekine napade na Ukrajince i da se obaveže na potpuno i bezuslovno primirje s ciljem postizanja pravednog i trajnog rješenja.
Članovi Koalicije voljnih podržali su dalje mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije, visoko cijeneći napore Donalda Trampa da pokrene mirovni proces uz podršku Sjedinjenih Američkih Država i drugih bliskih partnera. Osim toga, na sastanku je dogovoreno jačanje mjera protiv ruske vojne ekonomije, razvoj daljih restriktivnih mjera protiv ruskog energetskog i finansijskog sektora, uključujući ruski izvoz nafte i gasa, flotu u sjenci i zalihe iz trećih zemalja koje koristi ruska vojna mašinerija. Još jednom je naglašeno da su snažne Oružane snage glavna garancija suvereniteta i bezbjednosti Ukrajine. Stoga su se lideri složili da će, sve dok ruska agresija traje, ova grupa dati prioritet pružanju Kijevu vojne i finansijske podrške potrebne za njegovu odbranu u trenutnoj borbi. Takođe su potvrdili sporazum o pružanju vojne pomoći Ukrajini u vrijednosti od najmanje 40 milijardi eura u 2025. godini, u skladu sa obavezama koje je NATO savez preuzeo 2024. godine. Rad će se sprovoditi putem Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, NATO inicijative za bezbjednosnu pomoć i obuku za Ukrajinu (NSATU) kako bi se ubrzala podrška Oružanim snagama Ukrajine.
Jedan od glavnih prioriteta za podršku identifikovan je kao jačanje integrisanih kapaciteta protivvazdušne odbrane Ukrajine, odvraćanje masovnih ruskih napada dronovima i povećanje finansiranja za proizvodnju presretača dronova. Učesnici sastanka pozdravili su razvoj operativnih planova za „Multinacionalne snage – Ukrajina“ za raspoređivanje snaga odvraćanja nakon prestanka neprijateljstava, kao i obezbjeđenje bezbjednosti ukrajinskog vazdušnog i pomorskog prostora. Istakli su uspostavljanje operativnog štaba kojim upravljaju Velika Britanija i Francuska radi podrške planiranim aktivnostima, kao i spremnost Ukrajine da pozove takve snage i zaključi sporazume sa zemljama učesnicama gdje je to potrebno.
Naglašena je važnost pružanja finansijske i ekonomske podrške Ukrajini. Članice koalicije složile su se da razviju kolektivni plan za budžetsku podršku Ukrajini u 2026. godini, prepoznajući da bi slobodna i bezbjedna plovidba Crnim morem ojačala ukrajinsku ekonomiju i obnovila bezbjednost hrane. Lideri zemalja učesnica takođe su potvrdili svoju spremnost da podrže napore za razminiranje Crnog mora. Koalicija voljnih nastaviće da istražuje sve pravne načine kako bi se osiguralo da Rusija plati štetu koju je nanijela Ukrajini, uključujući razmatranje daljih opcija za korišćenje prihoda od zamrznute suverene imovine Rusije. Lideri Velike Britanije, Francuske i Ukrajine, u saopštenju nakon sastanka lidera „Koalicije voljnih“, složili su se da ojačaju mjere protiv ruske vojne ekonomije i pruže vojnu i finansijsku podršku Ukrajini. Velika Britanija i Francuska su spremne da učestvuju u patroliranju vazdušnim i pomorskim prostorom Ukrajine nakon što se zaključi mirovni sporazum sa Rusijom. Ove akcije će biti dio novih „Multinacionalnih snaga“, koje će takođe pomoći u obuci ukrajinske vojske. Ova odluka bila je alternativa većim početnim planovima „Koalicije voljnih“, koji su predviđali raspoređivanje desetina hiljada evropskih vojnika za zaštitu ukrajinskih gradova, kritične infrastrukture i nuklearnih elektrana.
Međutim, zbog nedostatka osoblja i straha od direktnog sukoba sa Rusijom, od ove ideje se odustalo. Nova inicijativa je dogovorena tokom sastanka zemalja koalicije, prvi put uz učešće SAD, tokom posjete francuskog predsjednika Emanuela Makrona Velikoj Britaniji. „Najavili smo stvaranje novih multinacionalnih snaga sa sjedištem u Parizu, koje će podržati mirovni sporazum kada se postigne. Ali dok Putin odbija mir, mi povećavamo pomoć Ukrajini“, rekao je britanski premijer Kir Starmer. Nakon sporazuma o prekidu vatre, koalicija planira poslati vojne instruktore, logistiku i stručnjake za oružje u Ukrajinu, kao i povezati savezničke borbene avione za patroliranje ukrajinskim nebom, što bi trebalo da utrije put obnovi komercijalnog vazduhoplovstva. Takođe se planira proširenje Radne grupe za Crno more koju predvode Turska, Bugarska i Rumunija – kako bi se uklonile mine i obezbijedila bezbjedna plovidba do i od ukrajinskih luka. Istovremeno, zemlje koalicije naglasile su da, dok neprijateljstva traju, prioritet ostaje snabdijevanje Ukrajine oružjem, a ne slanje trupa.
„Zemlje koje su dio ‘Koalicije voljnih’ već imaju dogovoreni plan za raspoređivanje međunarodnog kontingenta u Ukrajini, koji se može sprovesti što je prije moguće nakon što se postigne prekid vatre s Rusijom“, rekao je francuski predsjednik Emanuel Makron. Prema njegovim riječima, koalicija predviđa stvaranje stalnog sjedišta u Parizu i koordinacionog centra u Kijevu, što će omogućiti brzu organizaciju akcija nakon prestanka neprijateljstava.
Litvanski ministar vanjskih poslova Kęstutis Budris smatra da postoje izgledi da će koordinisane akcije Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije povećati pritisak na Rusiju. „Razgovarali smo o tome kako sinhronizovati 18. paket evropskih sankcija s naporima SAD-a da značajno prošire sankcije protiv Rusije i uključe zemlje koje pomažu Rusiji da zaradi novac od nafte kako bi uticale na glavne kupce ruske nafte“, rekao je Budris. Prema riječima litvanskog diplomate, 70% ruske nafte, koju takođe prevozi flota u sjenci, sada kupuju Indija i Kina. „Nadamo se da će zakonodavni proces u SAD-u napredovati. Znamo da u američkom Senatu ovaj paket sankcija ima apsolutnu i neviđenu podršku – 85 od 100 senatora, ostaje samo da se o njemu dogovori s Bijelom kućom i predsjednikom Donaldom Trampom, i vidjećemo kakav će zamah ovaj voz dobiti“, dodao je Budris.
Britanski premijer Kir Starmer najavio je novi paket vojne pomoći za Ukrajinu, koji će biti finansiran kamatama na zamrznutu rusku imovinu. Kao dio paketa, Ukrajina će dobiti 350 modernih protivavionskih raketa britanske proizvodnje. Specijalno su prilagođene za lansiranje sa zemaljskih instalacija za samo tri mjeseca, u rekordnom roku.
Tako su se tokom sastanka lidera „Koalicije voljnih“ obavezali da će Ukrajini pružiti odlučnu podršku u borbi protiv ruskog agresora. „Koalicija voljnih“ postala je strateški važan format međunarodne saradnje za bezbjednost Ukrajine i cijelog evropskog kontinenta.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR