Sve boje konteksta

Za Antenu M piše: Aleksandra Bosnić Đurić

Istina je da konteksti  mogu da budu zahtevni za tumačenja i da zavise od pristrasnosti, volje, stepena i vrste obrazovanja, često i etičkih normi tumača. Osim ako izrečeno, doživljeno ili viđeno nije do te mere nedvosmisleno da nikakva naknadna tumačenja nisu potrebna. U pojedinim okolnostima i situacijama, naprotiv, izgovor pogrešnog tumačenja konteksta samo potvrđuju lošu nameru ili loše značenje. Jer, postoje one izjave ili okolnosti kojima više nikakva naknadna pojašnjenja ne mogu da odagnaju potencijal lošeg, mučnog ili opasnog. One, u kojima se savršeno podudaraju i međusobno podupiru i tekst i podtekst i sve pretpostavljene boje konteksta.

Jedna od takvih bila je i izjava visokog funkcionera vladajuće stranke u Srbiji kojom je najavio ubistvo „najmlađeg blokadera“, studenta Pavla Cicvarića, a koje bi se „prema njegovim saznanjima“ dogodilo upravo u režiji „blokadera“, jer im ponestaje, kako je rekao, „široka podrška u javnosti“. Dotični funkcioner ovo je izgovorio gostujući u programu uživo jedne pro-režimske televizije.

Druga je slika, opet kontekstualno sama po sebi i dovoljno mučna i dovoljno jasna, dvadesetogodišnjeg studenta Bogdana Jovičića koji na sahrani svog oca stoji s lancima na nogama, u statusu pritvorenika. I pored zahteva preko 1400 zaposlenih na univerzitetima širom Srbije da se Jovičiću, nakon sedmog dana štrajka glađu zbog produženog pritvora, omogući odbrana sa slobode, Vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu saopštilo je da je „u konkretnom slučaju, pritvor jedina adekvatna mera u cilju nesmetanog vođenja krivičnig postupka“.

U nesumnjive informacije kojima nije potrebno dodatno tumačenje konteksa spada i izjava profesorke Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Sanje Kojić, da je policija 5. septembra uveče na studente, profesore i građane u Kampusu novosadskog Univerziteta, tokom protesta, ispaljivala CN gas koji može da izazove teške i trajne zdravstvene probleme. Profesorka je javnosti saopštila da su studenti „već te večeri, uprkos represiji, izašli iz zgrade i prikupili dokazni materijal koji su potom analizirali u akreditovanoj laboratoriji“. Profesorka napominje da je reč o nepobitnom dokazu, na koji se na sudu ne može uticati, jer je sve urađeno u skladu s naučnim procedurama i stručno je pojasnila da je „CN gas toksičan agens, deklarisan kao bojni otrov, da izaziva trajne posledice po vid, probleme s respiratornim organima i promene na koži“, da je to veče sve te simptome videla kod nekoliko studenata i građana, kao i da se takve supstance ne mogu koristiti na civilima u naseljenim mestima a da je to „primenjeno te noći protiv svih nas“.

Sasvim je nepotrebno istraživati nijanse konteksta i kada je reč o Apelu pripadnicima policije koji je za nekoliko sati potpisalo 106 psihologa iz Srbije. U Apelu su, između ostalog, naveli da je kršenje načela obavljanja policijskih poslova (čl. 32, Zakona u policiji) i standarda policijskog postupanja (čl. 33, Zakona o policiji) prisutno u različitim oblicima „od neuvažavanja jednakosti svih građana, pristrasnosti u vršenju dužnosti, izvršavanja nezakonitih naređenja, neprijavljivanja korupcije, do udruživanja s osvedočenim kriminalcima“. Psiholozi nalaze i da je nepoverenje građana u policiju pojačano „radnjama pojedinih pripadnika Policije koje (...) uključuju nesrazmerno korišćenje sredstava prinude“ i „brutalno nasilje nad građanima koji mirno protestuju zbog sveprisutnog nepoštovanja Ustava i zakona“.

Naglašavaju da „kao struka koja brine o mentalnom zdravlju pojedinaca i društva, a posebno dece i mladih“, imaju profesionalnu, moralnu i zakonsku obavezu da se javno obrate onim pripadnicima Policije koji stručno, profesionalno i čestito obavljaju svoje dužnosti, brinu o bezbednosti svih građana i vode tešku i nemilosrdnu borbu protiv kriminala bilo koje vrste. „Sigurni smo“, napisali su psiholozi, „da su oni većina, i da im u ovim vremenima nije lako. Njima se obraćamo, jer znamo da je i njihova bezbednost ugrožena“.

U završnim pasusima Apela potpisnici su upozorili da se ignorisanjem nasilja i nesprečavanjem nasilnika, ne zatvara izolovani krug koji nasilnik kontroliše, već se, naprotiv, okreće spirala nasilja koja uvlači sve i zahvata svaki segment društva, a nereagovanjem se pomaže urušavanje bezbednosti svih građana. Psiholozi su pripadnike Policije pozvali da, kao jedan od preostalih stubova koji društvo u Srbiji može da spase od sunovrata, u skladu s Ustavom i zakonima preduzmu sve mere da zaštite građane od protivzakonitog postupanja svojih nesavesnih kolega, da spreče opšte i institucionalne kriminalne radnje, zaštite ljude, materijalna dobra, omoguće vladavinu prava i time doprinesu stabilnosti i bezbednosti građana Srbije. „Vaša je“, podsetili su, „profesionalna, zakonska i moralna obaveza da zaštitite sve građane od narastajućeg nasilja, ma ko ga činio i ma koliko bio moćan“. Pripadnicima Policije poručili su i da – nisu sami. 

U dovoljno jasne informacije o stanju u Srbiji, opet bez potrebe za dodatnim pojašnjenjem konteksta, spada i ona koju je građanima  i međunarodnoj javnosti predočila inicijativa Pustite ih sve!, objavijivanjem prvog dela baze podataka o represiji nad građanima Srbije- da je od 1. novembra 2024. godine do danas, privedeno preko 900 osoba. Advokat Rodoljub Šabić je za Portal Mašina izjavio da „podatak od gotovo hiljadu ljudi koji su privođeni, a koji nije propraćen iole srazmernim podacima o odlukama iz sudskih postupaka, neizbežno upućuje na zaključak o nelegitimnim motivima postupanja vlasti“, kao što na to upućuju i „ekstremno problematična upotreba eksplozivnih i hemijskih sredstava i mnoštvo drugih primera kršenja odredbi Zakona o policiji i ZKP, upotreba prekomerne sile, čak i torture“...

Nažalost, svim bojama autoritarnog konteksta u Srbiji, septembra 2025. godine, više nisu potrebna dodatna tumačenja.

Dani postaju sve kraći, večeri sve neizvesnije, represija postaje sve bestijalnija.