Vuković: U 2026. se zadužujemo 710 miliona, ne radimo na programu „Evropa sad 3“, Popović govorila o „jednoj strani efekta“ inflacije

Ministar finansija Novica Vuković najavio je danas prilikom predstavljanja predloga Zakona o budžetu za 2026. da će zaduženje u narednoj godini iznositi 710 miliona eura, uglavnom za finansiranje kapitalnog budžeta i dospjelih dugova, dok ukupno dospijeće za 2027. godinu iznosi 1,2 milijarde eura.

Vuković je rekao da se prilikom sastavljanja budžeta poštovalo „zlatno pravilo“ da se tekući rashodi finansiraju iz tekućih prihoda.

"U 2027. imamo dospijeće 1,2 milijarde eura. Kada govorimo o dugu i zaduživanju za 2026. ono će iznositi 710 miliona eura", naglasio je Vuković, napominjući da je taj iznos opred za finansiranje kapitalnog budžeta i dospjelih dugova u narednoj godini.

Prema njegovim riječima zaduživanje kroz kapitalna izdvajanja naredne tri godine biće uloženo 1,1, milijarda eura, od toga značajan dio investicija kroz "Plan rasta".

Na konferenciji za medije predstavljeni su ključni ciljevi budžeta, prioriteti potrošnje, planirane investicije, fiskalne projekcije i očekivani ekonomski efekti.

U predlogu budžeta za narednu godinu, koji je Vlada usvojila prekjuče, planiran je ukupni iznos od 3,77 milijardi eura. Od toga je 2,97 milijardi predviđeno iz redovnih državnih prihoda, dok će se ostatak obezbijediti kroz zaduženje od 488 miliona, donacije od 105 miliona i korišćenje oko 200 miliona preostalih ovogodišnjih depozita.

MF: Budžet osigurava stabilan ekonomski rast

Predloženi budžet za 2026. godinu zasnovan je na realnim makroekonomskim pretpostavkama i projektovanom rastu BDP-a, uz stabilnu inflaciju i snažnu domaću tražnju kao ključne pokretače privredne aktivnosti. Budžet je planiran u iznosu od 3,79 milijardi eura, uz stabilan rast izvornih prihoda koji se procjenjuju na 3.084,45 miliona eura, odnosno 36% BDP-a.

Kapitalni budžet za 2026. godinu iznosi 305 miliona eura, što je 25 miliona više nego prethodne godine, i obuhvata 396 projekta ukupne vrijednosti 9,7 milijarde eura. Među njima su ključne investicije u putnu infrastrukturu, nastavak izgradnje autoputa, zaobilaznica Budva, modernizacija zdravstvenih i obrazovnih ustanova, razvoj digitalne infrastrukture i veliki projekti iz oblasti ekologije. Ove investicije direktno jačaju ekonomski potencijal i podižu kvalitet života građana.

Budžet zadržava stabilan nivo deficita od 3,2% BDP-a uz ostvarivanje suficita tekuće potrošnje od 72,9 miliona eura, odnosno 0,9 % BDP-a, čime se ispunjava zlatno fiskalno pravilo – sve tekuće obaveze finansiraju se iz tekućih prihoda.

Crna Gora će se u 2026. godini zaduživati odgovorno i isključivo za razvojne projekte i otplatu duga. Naime, Predlogom Zakona o budžetu predviđeno je finansiranje velikog broja kapitalnih projekata, od puteva, zdravstva, ekologije, energetike, do modernizacije vojske i željezničke infrastrukture, unapređenja poreske administracije, katastarskih evidencija i drugih potreba, čime direktno podižemo kvalitet života i ubrzavamo razvoj. Za realizaciju različitih infrastrukturnih i razvojnih projekata predviđena je mogućnost zaključivanja kreditnih aranžmana u ukupnom iznosu do 2 milijarde eura, dok je za izdavanje državnih garancija za kreditne aranžmane za potrebe realizacije kapitalnih projekata planiran iznos do 171,95 miliona eura.

Između ostalog, za izgradnju Administrativnog i državnog Data centra u Podgorici predviđena su sredstva u iznosu do 300 miliona eura. Za modernizaciju elektrifikovane jednokolosiječne pruge na dionici Bar–Golubovci, uključujući sanaciju klizišta Ratac i tunela Sozina, opredijeljena su sredstva do 231 miliona eura. Takođe, za izgradnju stambenog kompleksa sa pratećom komunalnom infrastrukturom u naselju Velje Brdo u Podgorici planirana su sredstva do 120 miliona eura, dok je za izgradnju i opremanje Univerzitetskog kliničkog centra predviđeno ukupno 312 miliona eura. Za nabavku četiri višenamjenska helikoptera za potrebe Vojske Crne Gore i jednog protivpožarnog aviona, za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova planirano je zaduženje do 100 miliona eura.

Za otplatu duga i finansiranje kapitalnih izdataka u 2026. godini planiran je iznos do 710 miliona eura. Kada govorimo o otplati duga, u 2026. godini dospijeva na naplatu 383,6 miliona eura.  

Za potrebe otplate duga i finansiranje kapitalnih projekata u 2026. godini koristiće se depoziti ostvareni u 2025. godini, kao i sredstva iz novih zaduženja iz 2026. godine u iznosu do 500 miliona eura.  Na taj način, obezbijediće se stabilno finansiranja budžeta, primarno u pogledu redovne otplate duga i finansiranja kapitalnih izdataka.

Imajući u vidu da u 2027. godini dospijeva 1,17 milijardi eura, a u 2028. godini i 338,3 miliona eura duga, Predlogom Zakona o budžetu za 2026. godinu predviđena je mogućnost da se, radi obezbjeđenja fiskalne rezerve za otplatu i refinansiranje duga za 2027. i 2028. godinu, Država može dodatno zadužiti u iznosu do jedne milijarde eura. Time sprječavamo pritisak na javne finansije, smanjujemo rizike i stvaramo prostor za kvalitetno upravljanje budućim obavezama.

U skladu sa planom Vlade da Crna Gora do 2028. godine zatvori sva pregovaračka poglavlja, budžet za 2026. godinu prepoznaje strateške prioritete, jačanje vladavine prava, unapređenje poslovnog ambijenta, smanjenje poreskog opterećenja i snažnu borbu protiv sive ekonomije, uz puni fokus na podizanje standarda građana.

Ovim budžetom stvoreni su uslovi za nesmetano funkcionisanje sistema, snažno ubrzanje investicionog ciklusa i nastavak ekonomskog rasta, što potvrđuje posvećenost Vlade odgovornom upravljanju javnim finansijama i napretku države na evropskom putu.

Vuković: Ministarstvo finansija ne radi na programu Evropa sad 3

Na novinarsko pitanje Antene M da li će, kako se više puta do sada moglo čuti, program „Evropa sad 3“ uključivati potpuno ukidanje doprinosa na minimalne zarade Vuković je rekao da se radi na četvorogodišnjoj reformi i da će se nove refomre koje se budu dešavale, kao i dosadašnje, sprovoditi na transparentan način.

„Ne radimo trenutno sa timom kabineta Vlade ili drugim resorom na uspostavljanju programa Evropa sad tri, četiri ili pet, tako da u tom smislu vjerujem da sam odgovorio na to pitanje“, rekao je ministar finansija.

Na pitanje Antene M kako komentariše izjavu potpredsjednice Skupštine Crne Gore Zdenke Popović da je, kako je kazala, „inflacija dobra za državu, ali ne i za građane“, Vuković je rekao da je ona zapravo govorila o „jednoj strani efekta“.

„To je da inflacija zaista utiče na rast prihoda budžeta, ali s druge strane, ponašanje Vlade u tom smislu, odgovorna fiskalna politika i odgovorna ekonomska politika da ste s jedne strane jačali standard građana, gdje jeste javna potrošnja rasla, ali s druge strane da ste uticali na formiranje cijena i kontrolu inflacije kroz ograničenje marži je onaj optimum koji je najbolji za građane Crne Gore“, poručio je Vuković.

Paunović: Ukupni primici 3,79 milijardi eura, kapitalni budžet uvećan za 25 miliona

Generalni direktor Direktorata za državni budžet Bojan Paunović rekao je da ukupni prihod budžeta, zajedno sa planiranim depozitima koji će biti prenešeni iz 2025. godine, čine projektovane ukupne primitke na nivou od 3,79 milijardi eura, koji se raspoređuju na tekući budžet, rezervu, budžet državnih fondova, kapitalni budžet i transakcije finansiranja izdataka.

“U odnosu na budžet za 2025. godinu izdaci tekućeg budžeta uvećani su za 100,1 miliona eura, budžet državnih fondova za 99,1 milion eura, kapitalni budžet za 25 miliona eura, dok su transkacije finansiranja umanjene za 459,3 miliona eura”, rekao je Paunović.

Kako je dodao, najznačajnije izdvajanje odnosi se na oblast socijalnog staranja 1,133 miliona eura, oblast javnih finansija 760 miliona eura, zdravstvo 521 milion eura, obrazovanje, nauku i sport 368 miliona eura…

“Budžet za 2026. godinu je niži od budžeta za 2025. godinu za 238 miliona eura, dominantno zbog manjih potreba izdvajanja u oblasti javnih finansija, odnosno otplate duga…”, rekao je Paunović.

Kako je dodao, kapitalni budžet čini 305 miliona eura i uvećan je za 25 miliona eura.

Mišković: Očekujemo rast 3,2 odsto

Generalni direktor Direktorata za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije Miloš Mišković rekao je da su trendovi u Crnoj Gori povoljni i da se nastavak tog trenda očekuje i u 2026. uz očekivani ekonomski rast od 3,2 odsto.

"U narednoj godini očekujemo smirivanje inflatornog trenda, uz stopuz inflacije ispod tri odsto", dodao je Mišković.