Četnici pljuju vojvodu u rutavoj bundi, a ustaše čuvaju da ga ne ubiju Crnogorci

Priredio: Vladimir Jovanović

Đuro Grujić (1887-1945), iz Sremske Mitrovice, porijeklom iz istočne Hercegovine, doratni jugoslovenski general, među onim je Srbima koji su u NDH imali istaknute položaje. Ante Pavelić dodijelio mu titulu „viteza”, od kraja 1944. načelnik glavnoga stana poglavnika (glavar stožera kod vrhovnoga zapovjednika oružanih snaga). Grujić prije rata nadređeni Pavlu Đurišiću.

Za NDH vlasti je Đurišić van specifičnijih interesovanja; i odobrile su sporazum dr Sekuli Drljeviću s njime, jer, između istaloga, ovaj četnički glavešina nije imao reputaciju hrvatskoga neprijatelja - poput recimo Petra Baćovića, rodom iz Kalinovnika; taj je u oktobru 1942, predvodio četnike u masakru civila u Rami kod Prozora - izvijestio lično Dragoljuba Čića-Dražu Mihailovića: „zaklano preko 2.000 šokaca i muslimana; većinom ustaše ili komunisti".

Istaknuti ustaša, Vjekoslav Maks Luburuć, pod pseudonimom „Domagoj” vjerovatni autor članka iz 1955. u emigrantskoj „Drini”, priśećao se da su o Đurišiću uoči okršaja u Lijevču polju, 31. marta - 7. aprila 1945, imali ovakve informacije:

- „Među stotinama tisuća zarobljenika jugoslavenske vojske 1941. g. bio je i tadašnji djelatni satnik Pavle Đurišić, čije ambicije nisu nikako u skladu sa stvarnim vojničkim znanjem - kako je to govorio gen. Grujić, nekadašnji Pavlov zapovjednik”.

- „Zato postaje talijanski plaćenik i osniva ‘četničku državu’ u Kalašinu. Godine 1943. Nijemci zarobljuju njega i preostale borce, a radi stalnog prilaženja njegovih ljudi partizanima skupa sa ‘štabom’ biva odveden u Njemačku”.

- „Od tuda ga izvodi njemački plaćenik i šef srbijanskog fašističkog Zbora, Ljotić, te ga sa jednim pukom Srbskog dobrovoljačkog korpusa prebacuje u Sandžak. Kao njemački plaćenik i njihova zalaznica napušta sa ovima Crnu Goru i pod njihovom zaštitom dolazi u NDH i nastavlja sa starom koljačkom praksom, dok se nije na Lijevču polju razbio o hrvatske grudi, skupa sa svojim vojskom”.

Po prilici, neka od dvije bojne novakâ (regruta), koje su na Lijevču polju predvodili bojnik Majić i satnik Krešić Hrvatskih oružanih snaga (HOS) — zarobile su Đurišića.

Podśetimo, da je u lijevčepoljskoj završnici ustaško-četničkoga razračunavanja - iz pravca istoka, na dijelu desne obale u tom području široke r. Vrbas, pozadi Đurišića - izbila partizanska prethodnica 2. armije gen. Koče Popovića. Na drugoj strani Lijevče polja, Kozari i Prosori, bile su manje lokalne partizanske jedinice; dok je garnizon HOS i Vermahta u obližnjoj Banja Luci u to vrijeme odbio pokušaj napada na grad od strane partizanske 15. brigade 39. udarne divizije - te i druge fakte predočili smo u prethodnim nastavcima, dostupni su na donjem linku.

Po hronologiji zbivanja, od 4. aprila 1945, daćemo naizmjenično riječ „Domagoju” s jedne i - Đurišićevim četnicima s druge strane, onima koji su se o sobitijima i priključenijima na ovu temu raspisali u emigrantskim danima, na stranicama „Glasnika SIKD Njegoš” iz Čikaga: P-M. Lj. Cemoviću (1961) i N. Popoviću (1965), te M. P. Miniću u knjizi „Rasute kosti” (1965) objavljenoj u Detroitu.

- CEMOVIĆ: „Nismo se na vreme prebacili na Kozaru, pa smo sada primorani da se sa ustašama bijemo po Lijevču polju”. - CEMOVIĆ: „Naša komanda sada grozničavo spremala plan za proboj ka Kozari”. - DOMAGOJ: „Gen. Pavlović šalje bojnika Vrbana, jednog od najsposobnijih i najhrabrijih hrvatskih mlađih častnika, sa jednom bojnom prema Kozari, za osiguranje leđa”. 

- MINIĆ: „Pavle saziva vođstvo na savetovanje, prisutni: Dragiša Vasić, pukovnici Zarija Ostojić zvani ‘čika Branko’, Baćević, Lalatović, Baletić, Novaković, Gojnić, zatim svi komandanti divizija i korpusa, veći deo članova Nacionalnog centralnog i Pokrajinskog komiteta Crne Gore”. - POPOVIĆ: „Krivica je do Ostojića, čekao bosansku leteću brigadu. Taj je zastoj doneo pogreb Pavlovom pokretu”.

- MINIĆ: „Vođstvo na ovom sastanku donosi jednoglasno odluku: - Da se izvrši prodor na bunkere, koji se nalaze u selu Šibićev Han, na raskrsnici drumova B. Luka - B. Gradiška i seockog druma od sela Razboj prema Kozari. Zatim, da se pređe s.i. padinama Kozare uz Savu, njenom desnom obalom za Sloveniju”. - DOMAGOJ: „Iz glavnog stana stigla zapovjed, da se cesta, radi Banja Luke, mora držati u svakom slučaju”.

- CEMOVIĆ: „Koristeći naš dvodnevni odmor, ustaše zorom 4. aprila prebacili svoje borbene jedinice iz Slavonije i B. Luke”. - DOMAGOJ: „Zapovjed kratka i jasna: nikuda ni koraka, nego pod svaku cijenu izdržati u bunkerima”. - POPOVIĆ: „Osvanuo 4. april. Prekonoć ustaše iznenada napale na hercegovački odred. Zarobili popa Perišića sa još nekoliko četnika i odmah ih streljali”.

- CEMOVIĆ: „Za napad na Šibićev Han, Pavle odredio štabski bataljon, svoju i Ostojićevu ličnu pratnju; - 5. divizija dobila zadatak da napada južno od nas i da po mogućstvu zauzme varošicu Aleksandrovac, te da na ovaj način onemogući dolazak pojačanja iz B. Luke; - 1. divizija da napadne na Topolu i severnije ka B. Gradišci. Ovaj napad bi trebao da bude više demonstrativne prirode i sa ciljem da privuče vatru artiljerije; - 1. puk ove divizije bi morao da ispadne na glavni drum i da pošto-poto postavi bilo kakve protivtenkovske brane; - 29. puk da iskoristi naš napad na Šibićev Han, kao i napad 5. divizije na Aleksandrovac, pa da se između ova dva položaja, po mogućnosti neopaženo, prebaci na padine Kozare i da tamo obezbedi prihvatnicu i suzbije eventualnu intervenciju partizana”.

- DOMAGOJ: „Izmjereni su razmaci za naša strojna oružja”. - CEMOVIĆ: „Pod zaštitom mraka vršene su koncentracije. Sve teklo relativno tiho. - DOMAGOJ: „Tišina je i čeka se na napad”. - CEMOVIĆ: „Jedno od poslednjih naređenja bilo da će jedna bela i jedna crvena raketa označiti početak napada”.

– DOMAGOJ: „U noći 4. lV. 1945. osjetilo se življe gibanje na Lijevču polju”. - CEMOVIĆ: „Napad određen za 11 časova uveče, da bi se do zore imalo dosta vremena da se izvuku na Kozaru bolnice i ostale neboračke jedinice. Glavno žarište našega napada treba da bude oko sela Šibićev Han”. - DOMAGOJ: „Primjećene jake kolone, koje su se primicale cesti B. Gradiška - B. Luka, posebno po cesti od sela Razboja prema našim bunkerima”.

- CEMOVIĆ: „Pavle dao znak da se napadne. Dve pomenute rakete obasjale Lijevče polje u 2.30 ujutru. Sa tri i po sata zakašnjenja krenuli smo u napad”. - DOMAGOJ: „Ujutro 5. lV. 1945. oko 2 h napadaju četnici sa jakim strojnim i pješačkim oružjem”. - CEMOVIĆ: „Duž celoga druma, na koji su naše jedinice napale, razvila se žestoka borba”.

- DOMAGOJ: „Podnosimo vatru. Jasno razabiremo primicanje prve linije i čujemo, gdje otraga, druga linija, pjeva: - Spremte se, spremte četnici”.

- MINIĆ: „Kada su jača odelenja prilazila cilju, u očekivanju znaka za napad, na njih su ustaši iz prikrivenih tenkova, osuli užasnu vatru iz automatskog oružja”. - DOMAGOJ: „Ugovoreni znak, tri crvene rakete prema iztoku, daje nalog za paljbu sa naše strane”. - MINIĆ: „Ustaše preko dana uzeli odstajanje za sva vatrena oružja. Sa sigurnim pogodcima rasipaju vatru u svima pravcima”.

- DOMAGOJ: „Obasiplju bunkere jakom vatrom iz težkih bacača. Kod Sibića Hana obasiplju već bunkere i ručnim bombama”. - MINIĆ: „Borci, kuda god krenu, naiđu na ljude oklopljene u čeliku i betonu”.

- DOMAGOJ: „Naše topničtvo tuče četničku pozadinu i drugu liniju navale, a u bunkere i rovove smješteni bacači i strojnički stavovi gen. Metikoša tuku prvu napadnu liniju četnika. Iz bunkera siplje strojnička i puščana vatra. Naskoro se razplamsala borba i u zaleđu, gdje je bojnik Vrban naišao na jače partizanske snage iz Kozare i Prosore na dva mjesta na cesti, te na poznatom 15-om km kod B. Gradiške”.

- CEMOVIĆ: „Jedna bela raketa iz Aleksandrovca javila nam je da je varošica zauzeta… Koristeći ovaj prvi uspeh, ceo 29. puk jurnuo preko druma i posle kratkog, ali žestokog okršaja, izbio na padine Kozare”. - DOMAGOJ: „Ipak se jedna jača grupa četnika probila preko bunkera i došla nam za leđa, naravno uz pomoć partizana. To su poznati koljački odredi ‘Gačani’ i ‘omladinski odred”.

- CEMOVIĆ: „Više od dva sata borba nije malaksavala. Selo smo skoro očistili od zabarikadiranih ustaša, kada začusmo tutnjavu tenkova. Dolazili su od Topole. Počelo je da sviće”.

- DOMAGOJ: „Tankovi i motorizirane satnije, te borna kola, bacaju se u mjesto prodora i skoncentriranom vatrom svega oružja uništavaju većinu tih odreda, kada stižu i kamioni sa grenadama, pratnjom tankovskih i motoriziranih satnija, te popunjaju nastalu prazninu”. - CEMOVIĆ: „Naši bezuspešno pokušavali da ručnim granatama zaustave tenkove”.

- DOMAGOJ: „Naši tankovi, motorizirane satnije i kamioni sa pješačtvom došli su za leđa desnom četničkom krilu. - CEMOVIĆ: „Na goloj ravnici Lijevča polja, nije se smela dočekati svetlost dana”. - DOMAGOJ: „Nastaje kratki i brzi obračun”. - MINIĆ: „Tenkovi su zasuti vrelim zrnima iz automatskog oružja, koja se odbijaju od oklop čelika tenkova”.

- DOMAGOJ: „Odpor je prestao, čuje se sam grdna srbijanska psovka, proklinje se Petra, Dražu i Engleze”. - CEMOVIĆ: „Pavle je naredio povlačenje”. - DOMAGOJ: „Ranjenici jauču i samo ponegdje se čuje koji hitac onih, koji su se sami ubijali”.

- CEMOVIĆ: „Tek što je prošlo podne kada se po padinama Kozare razvila dramatična bitka. Kozarski partizani su napali na herojski 29. puk”. - DOMAGOJ: „Brzi sklop se okreće za naša leđa i iđe u pomoć Vrbanu koji je bio pritišten među partizane, koji su stalno nadirali iz pravca Kozare i među četnike, koji su preživili prodor i nadirali prema Kozari”. - CEMOVIĆ: „Naš 29. puk formalno prepolovljen”. - DOMAGOJ: „Spasilo se samo nekoliko”. - CEMOVIĆ: „Skoro svi preživeli izranjavani”.

- DOMAGOJ: „Četnici su pretrpjeli ogromne gubitke, ali su još predstavljali ogromnu snagu, brojčano nama nadmoćnu peterostruko”. - CEMOVIĆ: „Naši bacači su celo posle podne zasipali ustaške položaje”. - DOMAGOJ: „Gen. Metikoš obilazio svoje bunkere, utvrđivao ih, a stanovništvo je donosilo građevni materal, hranu, duhana i t.d. posadi. To je čak činilo i pravoslavno stanovničtvo toga kraja, što lojalno priznajemo”.

- CEMOVIĆ: „Štab smo prebacili u selo Razboj”. - DOMAGOJ: „Pokretna snaga gen. Pavlovića stalno je vršila bočne napade na četničke snage, posebno sa juga cestom uz Vrbas, prema Razboju”.  - MINIĆ: „Ustaše došli do sâmog s. Razboja”.

- DOMAGOJ: „Tada su već svi četnici bili na Lijevču Polju, tj. na lijevoj obali Vrbasa, dok je desnu obalu držao general Koča Popović, koji je odmah napao našu motoriziranu kolonu topničtvom i bacačkom vatrom”.

- MINIĆ: „Pavle imao nameru da u užem prostoru, i u vidu klina, napadne sa što jačim snagama. Napad je i ove noći [5/6. aprila 1945] određen za 11 časova”. - CEMOVIĆ: „Oko 10 časova uveče Pavlu stigla poražavajuća vest. Na jedan sat pre ovako važne bitke saopšteno mu da je ceo 1. puk, zajedno sa komandantom, prešao ustašama i Drljeviću. Ovaj puk trebao da večeras odigra vrlo važnu ulogu. Ovo izdajstvo poljuljalo ceo plan, kao i nadu u uspeh”. - POPOVIĆ: „Komandant puka Janičić obustavio dalju borbu”. - CEMOVIĆ: „Prelazak ovoga puka neprijatelju, iako držan u najvećoj tajnosti, nije mogao da se sakrije. Demoralisanje se primetilo”. - POPOVIĆ: „Janičić nije znao ko je stvarno Sekula Drljević”. - CEMOVIĆ: „Izdajstvo ovoga puka, tragedija 29. puka i početak demoralisanja ostalih jedinica, svodilo šanse na uspeh novoga proboja na nulu”.

- DOMAGOJ: „Naš topnički sklop stalno obasipao desnu obalu Vrbasa sa jakom vatrom, da tako držimo na pristojnom odstojanju partizane, dok obračunamo sa četnicima”. - CEMOVIĆ: „Obavestili Pavla da su se jutros [6. aprila] rano partizani prebacili na levu obalu Vrbasa. Ovo je bila vrlo teška vest. Partizani još nisu napali na naše, ali su njihovi trabanti šapatom objašnjavali da je četnički pokret likvidiran i da je poslednji čas da se priđe ‘narodno-oslobodilačkoj’ vojsci”.

- DOMAGOJ: „Stanje fronta na 6. IV. 1945. Naša protunavala stisnula četnike na uže obranbeno područje oko sela Razboja. Četnici izgradili jake rovove, a brisani prostor među nama i njima, stalno bio napadan po topničtvu gen. Koče Popovića, da obrani mostobran na lijevoj obali Vrbasa, u nadi, da će mu se svi četnici predati, kao što su to mnogi učinili i predali se u selu Kriškovci na desnoj obali Vrbasa”.

- CEMOVIĆ: „Sada, po danu, video se sav užas naše situacije. Sekulini, a sada i komunistički agenti su radili punom parom. Napravljen metež”. - DOMAGOJ: „Da spriječimo da se sve četničke snage pretvore u partizane, kao toliko puta u drugom i ovom kraju, morali smo sve naše topničtvo skoncentrirati i otjerati partizane sa desne obale Vrbasa, dok su bacači stalno obasipali mjesto prevoza i skoro sve čamce potopili. Cijela naša motorizacija, te četiri bojne pješačtva, kao i pomoćne snage stajale u večer 6. lV. 1945. pred selom Razbojem”.

- CEMOVIĆ: „U dogovoru sa Komitetom, Pavle rešio da sa ostalim istaknutim komandantima i jednom grupom dobro naoružanih boraca krene natrag preko Vrbasa. Ova bi grupa, zaobilazeći južno od B. Luke trebala da se na neki način prebaci za Sloveniju”. - MINIĆ: „Idu u B. Gradišku: mitropolit crnogorski Joanikije, dr Jergović i Savo Vuletić, da ispitaju politiku i stav Drljevića i ustaša”. - CEMOVIĆ: „Komitet će povesti pregovore sa Sekulom i ustašama. Svi zahtevi, koje Sekule bude postavio, biće prihvaćeni. Komitet će nastojati da očuva narod i ljudstvo, da bi se u Sloveniji ponovo sastali sa Pavlom i njegovom grupom”. - MINIĆ: „U B. Gradiški, u kući Milana Lukca, bio glavni stan ustaša i Sekule Drljevića… U kući rečenog Lukca, pregovara mitropolit Joanikije, dr Jergović i S. Vuletić sa S. Drljevićem, Vukosavom Drljevićem, Boškom Agramom i Krivokapićem”.

- CEMOVIĆ: - „Mnogim komandantima stizali ‘kuriri’, koji su ih obaveštavali da je Pavle napravio primirje; da vodi pregovore sa Sekulinim delegatima i da nema vše krvoprolića”. - DOMAGOJ: „Dolaze uznemirujući glasovi iz B. Luke, jer se pojavljuju jače snage partizana, da izkoriste odsustvo junačkog gen. Metikoša, koji im je dosta jada zadao”.

- MINIĆ: „Nastupa noć između 6. i 7. aprila 1945. g. U prvi mrak pada naređenje: pokret… Niko ne zna zašto se čeka osim vrhovnog štaba. Borbene jedinice izvesnih odreda Srbije [Kalaitovića] idu u pravcu Vrbasa - da se vraćaju nazad preko Vrbasa”. - DOMAGOJ: „Izvršava se nasilno prebacivanje jedne borbene grupe preko Vrbasa kod Laktaša. To su posebno izvježbane jedinice za borbu iz bliza… Grupu vodi satnik Miloš i ova naskoru stupa u akciju i ima borbeni kontakt sa partizanima generala Popovića”.

- MINIĆ: „Oko 10 časova uveče posle dugog čekanja za pokret izdato je naređenje: - Svako na svoje mesto do daljeg”.  - DOMAGOJ: „Odlučujemo, da se odmah ima izvršiti sveopći napad na glavno četničko uporište, na Razboj, da možemo odmah dalje braniti B. Luku”.

- MINIĆ: „U rasvit zore dana 7. aprila 1945. pojavio se S. Vuletić”. - POPOVIĆ: „Pošao sam u štab vojvode Đurišića. Naišao na S. Vuletića, biv. ministra i narodnog poslanika, koji je sa mitropolitom Joanikijem bio na ponovne pregovore s Drljevićem. Jutro je hladno. Pitam ga šta nam donosi od Drljevića. Odgovara: Ne znam - ali odmah dodaje: - Drljević traži totalnu kapitulaciju ili borbu do istrebljenja. Idem da saopštim Pavlu, pa šta odluči”. - DOMAGOJ: „7. lV. 1945. oko 11 sati prije podne stigle još dvije ustaške bojne naših novaka, kojima je ovo trebalo biti prvo vatreno krštenje”.

- CEMOVIĆ: „Na nekim sektorima došli su sekulovci čak i sa ustašama, koji nisu nosili oružje. I jedni i drugi tvrdili da je iz Zagreba došla naredba da nam se dozvoljava slobodan prolaz preko Hrvatske; da su Sekule i vojvoda već sva pitanja uredili, itd. itd. Nastalo je pravo rasulo”.

- DOMAGOJ: „Mnogi crnogorski borci prelaze nam i ljube nas”.

- MINIĆ: „Istoga jutra po povratku Vuletića iz B. Gradiške, pojavio se i Pavle pred vojskom i narodom strašnog izgleda. Obukao rutavu bundu, na glavi četnička šubara”. - CEMOVIĆ: „U dogovoru sa Komitetom, Pavle je rešio da sa ostalim istaknutim komandantima i jednom grupom dobro naoružanih boraca krene natrag preko Vrbasa”. - MINIĆ: „U dvorištu osnovne škole s. Razboja spalio je arhivu svoga štaba i radio stanice”.  

- CEMOVIĆ: „Bio je mrak kad se jedan deo u tragediji ove velike grupe ravnogoraca priveo kraju”. - DOMAGOJ: „Ratni plijen bio ogroman, oružja za jednu kompletnu diviziju, a zarobljenika oko 7.000. Crnogorci pokapaju mnogobrojne mrtve”.

- CEMOVIĆ (ostao u pratnji Đurišića): „Krenuli smo natrag ka Vrbasu”. - DOMAGOJ: „Duge kolone zarobljenika sâme se svrstavaju”. - MINIĆ: „Nastupa noć između 7. i 8. aprila, a hladna kiša nošena severnim vetrom osporava kretanje kolona, koje se kreću blatnim seoskim putevima prema B. Gradiški”.

- DOMAGOJ: „Naši kamioni i bolničari skupljaju mnoge ranjenike, naše i neprijateljske i odvažaju u bolnice u B. Luku i B. Gradišku”.

- CEMOVIĆ: „Reku [Vrbas] smo, ovoga puta, prešli nekoliko km južnije, kod sela Pribjezi”. - DOMAGOJ: - „Pretražuje se teren”. - CEMOVIĆ: „Već odmah po prelasku reke, Vuk Kalaitović izjavio da ima nameru da se vraća natrag za Sandžak. Pavle bio protiv Vukove namere. Kasnije odobrio”.

- DOMAGOJ: „Već je noć i već smo smatrali, da je taj vajni ‘vojvoda’ među mrtvima, ili se spasio preko Vrbasa. Tada čujemo galamu i pojavljuje se trijumfalno jedna grupa iz novačkih bojna - vode ‘vojvodu’ P. Đurišića, kojega su izvukli izpod nekih kola, gdje je čekao da zanoći i da izbjegne iz obruča. Stražari ga uvijek čuvaju, da ga ne bi posebno Crnogorci ubili. Razjareni četnici pljuju po ‘vojvodi’. Nije falilo srbijanskih sočnih komplimenata ni ‘čiči Draži’ ni Petrici”…

Prema istoriografskim izvorima, uslijedilo u Staroj Gradiški, gradu na lijevoj obali r. Save - Hrvatska, ustrojavanje Crnogorske narodne vojske po uzoru na staru crnogorsku vojnu formaciju. Operativni komandant - Boško Agram (o njemu opširnije u sljedećem nastavku). Ustrojene tri brigade - odnosno jedna divizija:

- 1. brigada, dobila naziv „Vuk Mićunović”, sastavljena od kompletnog ljudstva bivšeg 1. puka Ivana Janičića, koji je prvi prišao Drljeviću: Janičić naimenovan za komandanta; - 2. brigada „Bajo Pivljanin”, komandant Dušan Stojanović; - 3. brigada „Nikac od Rovina”, komandant inž. Dušan Pavlović, iz Đurišićeve delegacije koja je u martu 1945. ispregovorala sa Drljevićem.

Za razliku od ljudstva majora Janičića, pripadnike ostale dvije brigade saslušavala i provjeravala specijalna komisija od onih bivših četničkih oficira koji su postali najlojalniji dr Drljeviću.

Vojnike Crnogorske narodne vojske dr Drljević pozvao u borbu i protiv komunista i protiv četnika, za rušenje svake Jugoslavije, a za „državnu slobodu Crne Gore”. Izvršena svečana predaja nove zastave, trobojke: crveno-crno-zelene, etc.

Četnik N. Popović tvrdi da se 10. aprila 1945, sa balkona glavne zgrade u S. Gradiški, masi vojnika i izbjeglica obratio dr Drljević - navodno ovim riječima:

-  „Dragi moji Crnogorci, radujem se što vas vidim u ovolikom broju. Nijesam vjerovao da vas toliko ima u čitavoj Crnoj Gori. Ja vidim na vašim glavama tuđe kape (šajkače), a narodna poslovica veli: - Kami kapi na manitoj glavi!”

-  „Vi ste pošli za ludacima. Oni su vas vodili, a vi nijeste pitali ni kuda idete, ni kuda vas vode. Takve ste ludake imali u Beogradu. Takvi su ludaci objavili rat Nemačkoj i upropastili su narod„.

-  „Ja ću pokušati da vas spasem pomoću moga najboljeg prijatelja Anta Pavelića. Kad sam pošao kod njega, on mi je rekao: - Mi, Hrvati, imamo malo, ali ono što imamo djelićemo. Ko je još tako bratski govorio vama, braćo?”

-  „Vi ćete se malo vremena odmoriti, ali nećete se dugo odmarati. Moramo se s braćom Hrvatima boriti protivu komunista. Gledajte da ne postidite crnogorsko oružje. Izvršiću novu organizaciju. Kao što smo je imali u Crnoj Gori: na čete, bataljone i brigade. Mi nijesmo znali za pukove. Moj ministar Krivokapić [Dušan] biće s vama. Komandant operativnih jedinica biće B. Agram”.  

- „Samostalnost Crne Gore priznale su dvije sile: Njemačka i Hrvatska. Ja vas pozivam da budete vjerni samostalnoj Crnoj Gori i poslušni novim starješinama. Ko bude neposlušan, imaću načina da ga naučim poslušnosti”.

„’Ministar’ Krivokapić je potom pročitao dvije naredbe o obrazovanju tri brigade. Uslijedila naredba da se izbjeglice puštaju iz kasarne za dalji pokret” — priśećao se četnik Popović.

Evo i emigrantske verzije četnika M. P. Minića:

- „Dana 10. ili 11. aprila 1945. godine, oko deset sati izjutra, naređen zbor svih jedinica ispred zgrade komande grada. Odmah je ispunjen ceo skver”.

- „Pojavio se i Sekule Drljević sa senatskim grbom na kapi”.

- „Dolaskom na balkon zgrade S. Drljević je uzviknuo: - Pomaga Bog! Prisutni na skveru: jedni odgovorili - Bog ti pomogo! - drugi: - Dobra ti sreća! - dok je većina ćutala”.

- „Odmah zatim Sekule je počeo da govori i između ostaloga kazao sledeće: - Gle! vas ima ovde dosta. Mislio sam da u svu Crnu Goru nema toliko, koliko vas je ovde, s obzirom na događaje poslednjih godina”.

- „Posle održanog govora, Sekule predao Krivokapiću na balkonu zgrade izvesne papire da ih objavi prisutnima. Po prijemu papira Krivokapić sa balkona objavio: obrazovana vrhovna komanda, na čijem je čelu, kao vrhovni komandant, S. Drljević; objavio ime zamenika i ostalih komandanata pri Vrhovnoj komandi i obrazovanje vojnog saveta i vojnog suda; da će vojna zvanja biti: brigadiri, komandiri, vodnici i desetari”.

- „Objavio obrazovanje lične garde za S. Drljevića, a za komandante garde određeni: Kršikapa i Burić. Po završenom govoru odmah pozvao određeno komandno osoblje da primi dužnost i predloži druga lica za dalja postavljenja pri svojim jedinicama. Svim određenim komandantima izdato naređenje da formiraju jedinice po novoj formaciji. Ovaj posao izvodio se do pola dana 12. aprila”.

- „Posle toga izvršena je formacija vojske u tri brigade, a narod sa bolnicom sačinjavao zasebnu grupu. Istoga dana posle podne, izdato naređenje za pokret izbegličkom narodu, koji je bio formiran po staroj formaciji u jedinice po pripadnosti srezova. Dotadašnjeg komandanta izbegličkog naroda Svetozara Dobrašinovića zamenio kapetan Milatović rodom iz Danilova Grada. Lakši tifusari i ranjenici prišli u jedinice pripadnosti srezova pri izbegličkom narodu”.

- „Na severnu kapiju prvi izašao iz tvrđave grada izbeglički narod. Posle toga u etapama izlazile druge jedinice, formirane po brigadama. Na samom izlazu iz tunela severne kapije, stoji B. Agram, visok i krupan gorštak. Nedaleko od njega stoji Vukosav Drljević, inžinjer agronomije, sinovac S. Drljevića. Oba posmatraju svako lice pri izlazu iz tvrđave grada. Svako njima sumnjivo lice ili lično zamereno, zadržali su i vratili natrag u tvrđavu grada”.

- „Po izlasku iz tvrđave grada, izbeglički narod i sve jedinice, raspoređene za boravak u selima, nedaleko od železničke stanice Okučani, udaljeno od S. Gradiške oko 15 km. U selima sreza Okučani ostali smo do 21. aprila 1945. godine. Za vreme boravka u ovim selima, sve su jedinice naišle na topal i srdačan prijem kod stanovništva srpskog življa tih sela”.

O prihvatu Đurišića u S. Gradiški, četnik Minić:

- „Za Pavla, sa štabom, određena je zgrada uprave grada tvrđave za odmor. Za vojsku i niže oficire određene su druge zgrade”.

- „Nameštene su za svakoga sve udobnosti za odmaranje umornih ljudi”

- „Vojska je večerala sa kazana. Oficiri sa Pavlom večerali u zgradi uprave grada. Večere bile bogate”.

Minić potvrđuje da HOS nije razoružavao bivše Đurišićeve četnike tj. da su u S. Gradiški s ličnim naoružanjem:

- „Došli u zgradu komande kod Pavla i grupe oficira: B. Agram, V. Drljević, Krivokapić, Burić, kapetan Jauković; i zahtevali od Pavla i grupe oficira sa Pavlom: da se izda naredba za popis oružja kod vojske”…

(Nastavlja se)