Piše: Ana Nives Radović
U dubini evropskog finansijskog sistema, daleko od svakodnevnog svijeta potrošača i fintech startapova, nalazi se jedan naizgled neprimjetan sistem koji je promijenio način na koji se novac kreće kontinentom. Za njega neema reklame, niti je brend koji ljudi van finansijskog svijeta najčešće prepoznaju, ali kad neko iz Madrida pošalje 50 eura prijatelju u Minhenu i novac stigne za tren, iza toga gotovo sigurno stoji TARGET Instant Payment Settlement sistem, poznat kao TIPS.
Pokrenut 2018. godine od strane Eurosistema, mreže Evropske centralne banke (ECB) i nacionalnih centralnih banaka zemalja eurozone, TIPS je stvoren da postigne naizgled jednostavnu stvar, a to je da omogući trenutno poravnanje plaćanja, 24 sata dnevno, sedam dana u nedjelji, u novcu centralne banke. Iza ove jednostavnosti krije se tehnološka i organizaciona promjena u samom temelju evropskih platnih sistema.
Svrha sistema
Suština TIPS-a je da obezbijedi konačno i neopozivo poravnanje trenutnih plaćanja. „Konačno“ znači da se transakcija, jednom kad se obradi, više ne može poništiti; „neopozivo“ da nijedna strana ne može povući sredstva nazad. A „novac centralne banke“ znači da se sredstva čuvaju direktno kod centralne banke, bez rizika od druge strane.
Ovo je ključno jer su u svijetu komercijalnih banaka mnoga „trenutna“ plaćanja zapravo samo privremena knjiženja, koja se kasnije mogu prepraviti. TIPS, za razliku od toga, omogućava neposredan i bezuslovan prenos vrijednosti između institucija. Poravnanje se dešava odmah i bez rizika.
Od TARGET-a do TIPS-a
Naziv TIPS potiče od njegovog „roditelja“, porodice TARGET sistema, koja već dvije decenije čini osnovu plaćanja u eurima. TARGET2 je služio za međubankarska plaćanja velikih vrijednosti, dok je TARGET2-Securities (T2S) obrađivao transakcije s hartijama od vrijednosti. TIPS je zamišljen kao njihov moderni nasljednik, posebno prilagođen malim, detaljnim plaćanjima koja se odvijaju neprekidno, 24/7/365.
Motivacija je bila strateška: Evropa je željela jedinstvenu, sveevropsku infrastrukturu koja bi spriječila da se instant plaćanja razviju u odvojene nacionalne sisteme. Cilj ECB-a bio je da svaki građanin eurozone može da pošalje ili primi novac bilo gdje u regionu, jednako lako kao unutar sopstvene zemlje.
Uvođenjem TIPS-a, Eurosistem je želio i da ojača međunarodni položaj eura, zadržavajući kontrolu nad osnovnom infrastrukturom u evropskim rukama, a ne u rukama privatnih ili stranih tehnoloških kompanija.
Kako funkcioniše
Suštinski, TIPS radi jednostavnu stvar: premješta novac centralne banke s jednog računa na drugi u realnom vremenu. Svaki učesnik, obično banka ili pružalac platnih usluga, ima poseban TIPS račun kod svoje nacionalne centralne banke, namijenjen isključivo za instant plaćanja.
Kada korisnik pokrene prenos (preko SEPA Instant Credit Transfer – SCT Inst šeme), banka pošiljaoca šalje poruku u ISO 20022 formatu sistemu TIPS. On provjerava da li ima dovoljno sredstava, i ako sve štima, odmah tereti jedan račun i odobrava drugi. Cijela transakcija obično traje manje od jedne sekunde.
Potvrda se odmah šalje objema bankama, što omogućava banci primaoca da istog trenutka proknjiži sredstva korisniku. Za krajnjeg korisnika, novac „jednostavno stigne“, bez radnog vremena i bez čekanja.
Likvidnost
Ljepota TIPS-a je u njegovoj brzini; izazov je u likvidnosti. Banke moraju uvijek imati dovoljno sredstava na TIPS računima, čak i vikendom i praznicima.
Da bi to olakšao, TIPS je povezan s novim sistemom Central Liquidity Management (CLM) u okviru ECB-ovih TARGET usluga. Time banke mogu automatski premještati sredstva između svojih glavnih računa i TIPS računa, i to u realnom vremenu.
Ipak, upravljanje likvidnošću ostaje složen posao. Banke moraju procijeniti koliko sredstava mogu „zaključati“ u TIPS-u, jer taj novac ne donosi prinos, ali im istovremeno garantuje reputaciju i pouzdanost. Naprednije institucije automatizuju ove procese, bez potrebe za ljudskom intervencijom.
Veza sa SEPA Instantom
TIPS je osnova za SEPA Instant Credit Transfer šemu, koju je razvio Evropski savjet za plaćanja (EPC). Ova šema definiše pravila: koliko brzo se plaćanje mora izvršiti (do 10 sekundi), koje se poruke koriste i koja su prava i obaveze banaka. TIPS je tehnička infrastruktura koja omogućava da to pravilo zaista funkcioniše.
Zahvaljujući ISO 20022 standardima, TIPS omogućava i povezivanje s drugim sistemima trenutnih plaćanja u Evropi i šire. Sistem je od početka projektovan kao viševalutni, pa i centralne banke van eurozone, poput švedske i danske, razmatraju priključenje.
Sigurnost, rizici i koristi
TIPS je izuzetno pouzdan: transakcije se završavaju u sekundi, sistem radi bez prekida, a podaci se čuvaju u više centara širom Evrope radi sigurnosti.
Za korisnike, prednost je očigledna, novac koji se prenosi odmah, bilo kad. Za firme, to znači bolje upravljanje novčanim tokom, bržu naplatu i manje posrednika.
Bankama, međutim, TIPS donosi i izazove, jer moraju da budu operativne neprekidno i da imaju sisteme protiv prevara koji funkcionišu u realnom vremenu. Nema više čekanja „do sjutra“.
Najveći rizici su operativni i likvidnosni, svaki tehnički zastoj može odmah uticati na reputaciju. Ipak, s druge strane, plaćanja u TIPS-u su bez kreditnog rizika, jer se obavljaju u novcu centralne banke.
Regulativa
TIPS je u vlasništvu i pod upravom Eurosistema. ECB i nacionalne centralne banke zajedno određuju pravila, tehničke specifikacije i standarde sigurnosti. Sve je javno dostupno i transparentno.
Dugoročna vizija ECB-a je da se TIPS poveže s drugim globalnim sistemima trenutnih plaćanja, da omogući gotovo trenutne prekogranične transfere između valuta. Sistem je već projektovan da podržava različite valute i nacionalna pravila poravnanja.
Ako ta vizija uspije, TIPS bi mogao postati evropski centar za globalna instant plaćanja, pandan američkom FedNow sistemu ili britanskom Faster Paymentsu.
Za banke, priključivanje TIPS-u nije jednostavno, traži tehničku spremnost, ISO 20022 standarde, stalnu dostupnost i realno-vremensko praćenje prevara. Ali koristi su ogromne: sigurna, brza i stabilna mreža plaćanja pod okriljem evropskih institucija.
Šest godina nakon pokretanja, TIPS i dalje raste. Iako još nije sveobuhvatan, integracija ubrzano napreduje. Evropska komisija i ECB sve više insistiraju da sve banke u eurozoni moraju omogućiti instant plaćanja.
Planovi za naredne godine uključuju bolje upravljanje likvidnošću, dodatne valute i povezivanje sa svjetskim mrežama. Ako to uspije, TIPS bi mogao postati kičma bezgraničnog evropskog tržišta plaćanja, i možda jezgro buduće globalne mreže trenutnih poravnanja.
Za običnog građanina, TIPS će i dalje ostati nevidljiv, baš kao što svaka dobra infrastruktura treba da bude. Ali iza svake trenutne transakcije, svakog noćnog prenosa i svake brze isplate trgovcu, tiho radi ovaj mehanizam, čuvar eura i temelj modernog evropskog finansijskog sistema.
--------------------
Edukativni serijal „Od kovanica do kodova“ je autorski projekat namijenjen razvoju finansijske i finansijsko-tehnološke pismenosti, a čini ga 100 članaka koje od 1. oktobra 2024. u okviru FinTech rubrike Antena M objavljuje dva puta sedmično.
Kombinovanjem tema iz oblasti platne industrije, savremenog bankarstva i digitalizacije sa pričom o ulozi i istoriji novca serijal je osmišljen da omogući uvid u širu sliku značenja vrijednosti i razmjene koja se od nastanka do danas odvija na istim principima.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR