Državno spasavanje Željezare: Kako se kalio populizam

Za Antenu M piše: Miša Brkić

U Nikšiću su pod okriljem noći četvrtak na petak postavljene kulise za novi politički vodvilj uveseljavanja naroda i nehajnog razbacivanja državnim parama. 

”Radnici očekuju samo premijera da sa njim razgovaramo i tražimo od njega da država preuzme fabriku”, rekao je sindikalni lider i jedan od režisera novog crnogorskog vodvilja posle neprospavane noći.

Katastrofa je na vidiku. Piscu scenarija, potpunom ekonomskom amateru ali rasnom populisti, predsedniku opštine Nikšić palo je jedne noći na pamet dok je oko  logorske vatre cmizdrio nad sudbinom radničke klase, da predloži još većem populisti i ekonomskom amateru, crnogorskom premijeru i mogućem ključnom producentu novog crnogorskog vodvilja, da država kupi od turskih vlasnika Železaru Nikšić. 

U vazduhu se već izvesno vreme oseća miros državnog intervencionizma i bilo je samo pitanje vremena kad će populisti krenuti da spasavaju nekog posrnulog privrednog kapitalca. Tu noć pala je odluka da to bude nikšićka Železara.

Naravno da su radnici te ”istorijske“ noći aklamacijom podržali ideju da država preuzme Željezaru i poručili premijeru da je samo on i niko drugi dobrodošao i da samo on može da uđe u Železaru i kupi je u ime države. Poklon premijeru kakvom se nije nadao pao je u naručje pred glasanje o poverenju njegovoj vladi u Parlamentu. Ništa ga ne košta da državim parama kupi Železaru i sebi obezbedi još neki dan u premijerskoj fotelji.

Šta podrazumeva scenario tog vodvilja?

Država, smatra gradonačelnik-populista, dobila je od Elektroprivrede 30 miliona evra njenog lanjskog profita i sad bi mogla da ga nehajno potroši na kupovinu Železare. ”Kada bi se (Železara) postavila na noge, mogla bi se poveriti nekom zdravom investitoru”, smatra gradonačelnik. I o tome će u ponedeljak razgovarati s premijerom-populistom. Velika je verovatnoća da će premijer-populista oberučke prihvatiti ideju da država postane vlasnik Železare. 

Šta će državi fabrika čelika?

Ma, uopšte joj ne treba, ali populisti računaju da će tako sakupiti još malo poena u javnosti i pokazati kako vlada brine i o crnogorskoj radničkoj klasi.

Kupi li država Železaru, biće to neviđena promašena investicija i uludo potrošene pare iz budžeta. Nema šanse da država postavi Železaru na noge, kako populisti uveravaju javnost. Država (a pogotovo premijer) ne ume da proizvodi čelik i vrlo brzo pokazaće se da je odluka o kupovini katastrofalan potez. Država nikad ne treba da se bavi poslom koji bolje i efikasnije od nje rade privatni investitori.

A zainteresovani privatni investitor nikšićki biznismen Miodrag Daka Davidović izrazio je interes je da kupi Železaru i samo traži od države da mu omogući izgradnja solarnih i vetro elektrana za budući rad Željezare, da vrati pravo Željezare na korišćenje voda iz Liverovića i krečane na kamenolomu Budoš. Sve to zajedno manje košta državu nego da kupi Železaru. Davidović je taj zdravi investitor, ali država izgleda ima neki razlog da ga ne prepoznaje kao takvog (zdravog) kupca. 

Populisti koji se ne razumeju u ekonomiju, ali umeju da troše državne pare, imaju drugi scenario. Ono računaju da će popularnost da im poraste ako se umešaju u ”spasavanje” Železare i nikšićke radničke klase. Pa neka košta koliko košta. To je avantura s, nažalost, poznatim krajem.

Biznismen Davidović spreman je da reskira svojim parama, trudi se da od države izvuče što više koristi za sebe i gleda da se obezbedi sa svih strana kako bi stvorio uslove za normalno poslovanje Železare kad postane njen vlasnik. To je sve legitimno i logično. Gradonačelnik Nikšića razmišlja naopako - da za državu nije važno koliko košta kupovina Železare, važan je politički rejting kroz dodvoravanje radnicima i građanima Nikšića. Njega ne interesuje ni to što država kao kupac nema studiju isplativosti (koja će pokazati s koliko novca i u koje vreme fabrika može da vraća uloženi novac) i nema ni  jedan ekonomski parametar budužeg poslovanja. I to je razumljivo jer gradonačelnik ne plaća kupovinu Železare svojim parama nego novcem crnogorskih poreskih obveznika. 

Nesporno je da biznismen Davidović može bolje, kvalitetnije, racionalnije, produktivnije i profitabilnije da upravlja Železarom od Vlade Crne Gore. Predlog gradonačelnika Nikšića da država kupi Železaru, njome upravlja, proizvodi čelik i pripremi firmu za prodaju - čista je avantura s potpuno izvesnim fijaskom na kraju jer država ne zna da radi taj posao. 

Ako ima i trunke odgovornosti Vlada bi u ponedeljak morala da odbije i ogradi se od nepristojne ponude nikšićkog gradonačelnika. Ko je lud da u ovim nesizvesnim vremenima slupa deset-dvadeset miliona evra u fabriku za proizvodnju čelika kad je državi potreban svaki cent za mnoge druge urgentne namene pred nadolazećim neizvesnim vremenima. Uostalom, da je proizvodnja čelika do sada bila unosan posao, pa zar bi vlasnici iz Turske (kojima je to osnovni biznis) prodavali nikšićku Železaru. 

Svoju odgovornost u upravljanju državom i brigu o radničkoj klasi Vlada bi pokazala ako bi nastavila da ozbiljno pregovara sa zainteresovanim privatnim investitorom Davidovićem i potrudi se da u tim pregovorima nađe kompromisno rešenje. I da joj ne pada na pamet da kod Turaka aplicira kao kupac.

Šta će pobediti - ekonomski razum ili politički populizam? 

Prosudite sami.