Priredio: V.J.
Krvavi balast masovnih ubistava, pokolja i terora nad nedužnima, kolaboracije u Crnoj Gori sa Italijanima i Njemcima, Dragoljub-Draža Mihailović skrljao na pokojnike, svoje lokalne glavešine.
Đurišić, Bajo Stanišić (na slici gore), Đukanović i Lašić već bili pobijeni kada je pred licem domaće i svjetske javnosti Mihailović saslušavan - od 11. do 17. juna 1946. u sudskome procesu koji je protiv njega i još 16 osoba vođen u Beogradu.
Vojno vijeće Vrhovnoga suda Federativne Narodne Republike Jugoslavije bilo je u sastavu: predśednik Mihailo Đorđević, sudije: M. Laković, M. Janković, N. Stanković, R. Ilić. Optužnicu zastupali vojni tužilac Miloš Minić i zamjenik M. Jovanović. Mihailovićevi branioci: advokati Nikola Đonović i Dragić Joksimović, obojica iz Beograda.
Cjelokupan stenogram objavio dr Miodrag Zečević u knjizi „Dokumenta sa suđenja Ravnogorskom pokretu” (III, Beograd, 2001).
Na gornjem linku citirali smo neke Mihalovićeve iskaze o četničkoj organizaciji u Crnoj Gori. Dio saslušavanja Mihailovića odnosio se i na pokolje muslimanskoga stanovništva s početka 1943. od strane uglavnom Đurišićevih četnika. U nastavku prenijećmo ove dijelove iz stenograma; naše su napomene sa pojašnjenjima izdvojene unutar teksta u uglastim zagradama.
Nota bene, Mihailović, napismeno (instrukcijom), još 20. decembra 1941. Đurišiću i Lašiću, koji su u to vrijeme tek ustrojavali četničke odrede u Crnoj Gori, o njihovoj budućoj upotrebi i ciljevima, između ostalog, naredio: - „stvoriti veliku Jugoslaviju, u njoj veliku Srbiju etnički čistu”; - „čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenarodnih elemenata”; - „stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od muslimanskog življa i Bosne od muslimanskog i hrvatskog življa” (Komanda četničkih odreda Jugoslovenske vojske - Gorski štab str. pov, dj. br. 370 - položaj).
Tužilac: Stalno se govori: treba čistiti, čistiti i samo čistiti. - Mihailović: Ja ne kažem: ubijati. (buran smijeh u sudnici)
Prema zaplijenjenoj knjizi poslatih depeša iz četničke vrhovne komande, Mihailović je početkom 1943. planirao pokolje muslimanskoga stanovništva, koje su uglavnom izvršili Đurišićevi četnici u ondašnjim srezovima Bjelopoljskom i Pljevaljskom, te u BiH u srezovima Čajničkom i Fočanskom. Evo izvoda:
- „1. januar 1943. - 222-6-364. - „Povodom projekta za raščišćavanje Turaka u oblasti Čajniče naredio sam Pavlu da sa Vojom [Lukačevićem] izvrši potrebne pripreme za polovinu januarа”. - „3. januar 1943. - 222 2-342. - Pavle kod mene… Pavle za Badnji dan preduzima kaznenu ekspedidju na desnoj obali Lima”. - „8. januar 1943. - 222-6-500. - Pavlova stanica je LM, ponavljam LM, ponavljam LM. Stupite u vezu sa njima da bi se uvela stanica koju Pavlovi ljudi nose sa sobom. Tetkići [Italijani] odobrili prolaz. Pavle kreće čim se opremi i naoruža”.
O talasima pokolja Mihailovića izviještava Đurišić, ispred štaba Limsko-sandžačkih četničkih odreda, kroz najmanje tri izvještaja:
1) pismom do 6. januara 1943. godine: - „Operacije u srezu Belopoljskom otpočele su juče 5. ovog meseca u 12 časova i to prvo kod Rade Korde. Sve se izvodi tačno po planu. Rade je juče spalio 15 kuća, ubio 10 muslimana i 5 je sagorelo u kućama. Izvesna sela koja su uporište muslimana moraju se spaliti i to sam naredio”;
2) str. pov. br. 23 od 10. januara 1943. godine, položaj: - „akcija na desnoj obali Lima u srezu Bjelopoljskom, završena je; ista je izvedena po tačno utvrđenom planu… Žrtve: Muslimana boraca oko 400, žena i dece oko 1.000”;
3) str. pov. broj (-), 13. februara 1943. godine, položaj: - „akcija u Pljevaljskom, Čajničkom i Fočanskom srezu protivu muslimana izvršena je; operacije su izvođne tačno po naređenju i izdatoj zapovesti… kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece”.
Mihailović ne samo da je na suđenju svu krivicu za ova zvjerstva svalio na „Crnogorce” - u ovome slučaju Srbe (posrbice) nikako ne pominje; nego je iz Lipova bliizu Kolašina, a tu se izležavao od početka juna 1942. do aprila 1943, raspaljivao među Crnogorcima bratoubilaštvo: sokoleći, na prijmer Stanišića, da bude krvoločniji…
---
Predśednik: Optuženi Mihailoviću, je li vam poznato da su vaši komandanti u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini, Liki, Dalmaciji i Sandžaku izvršili čitav niz zločina?
Optuženi: Ono što sam ja znao mogao sam doznati o radu Pavla Đurišića. Za ostale zločine ja nisam znao. Sve sam doznao, kažem, iz njegovih izveštaja.
---
Predśednik: Je li vam poznato da su komandanti četničkih jedinica vršili pokolje, paljevinu, pljačku, ubijanje nevinog civilnog stanovništva?
Optuženi: Iz optužnice vidim, ali ja bih prvo izjavio sledeće: da nikada otkako sam vojnik pa sve do kraja ovoga rata, nikada nisam dozvolio da se ubije neprijateljski vojnik ili borac, koji je pao u naše ruke, a još manje ranjenik ili civilno stanovništvo. Ja i Dragiša Vasić [glavni Mihailovićev politički savjetnik] zgranjavali smo se nad izveštajima Pavla Đurišića, kada je pošao po jednom zadatku, a vršio je nešto što zbilja ide u zločin. U tome često puta učestvuje i sâm narod, tako da svi ti masovni zločini koji su izvršeni nisu samo proizvod vojničkih jedinica, nego i čitavih narodnih masa, koje su bile izazvane ustaškim pokoljima izvršenim ranije. Ja ću da kažem nekoliko slučajeva pre nego što počnem...
Predśednik: Dobro, je li vam poznato da su vaše jedinice i komandanti četničkih jedinica u saradnji sa okuptorom vršili ubijanje civilnog stanovništva, paljevinu i pljačku?
Optuženi: Samo mi je poznato o radu Pavla Đurišića kada je pošao za Drinu i na desnu obalu Lima. I to tek docnije, kada je podneo izveštaj o onome šta je uradio...
Predśednik: … Ali, objasnite vi ovu situaciju, ovaj izveštaj Pavla Đurišića koji ste vi primili. Jeste li vi primili od Pavla izveštaj o njegovoj „akciji” protiv muslimanskih sela.
Optuženi: Jesam.
Predśednik: Evo šta Pavle kaže i šta radi (čita izveštaj koji je Pavle Đurišić uputio Mihailoviću): „Načelniku štaba Vrhovne komande, položaj. Akcija na desnoj obali Lima, u srezu Belopoljskom, završena je. Ista je izvedena tačno po utvrđenom planu. Rezultat ove borbe jeste: 1) Potpuno su uništena sledeća muslimanska sela... priložena sekcija Pljevlje, Sjenica, Peć i Kolašin" - i sad nabraja sela - „... Voljevac, Gubovača, Presečnik, Baturić, Donji Vlah, Mirovići, Pobretić, Donja Kostenica, Stublo, Dupljaci, Jasen, Kostiće, Ivanje, Gornja Crnča, Vrba, Crhalja, Ličine" ... - i tako dalje, ukupno 33 sela; - „2) Žrtve: Muslimana boraca oko 400, žena i dece oko 1.000. Naše žrtve: 14 mrtvih, 26 ranjenih, od kojih tri žene. Do ovolikog broja naših žrtava došlo je ne usled nepravilnog vođenja od strane starešina, već očiglednog nečuvanja samih vojnika i njihovih herojskih juriša na muslimane, koji su bili zatvoreni u svojim kućama”. - Dakle, optuženi Mihailoviću, jeste li čuli?
Optuženi: Ne razumem. Je li to iz njegovog izveštaja?
Predśednik: Da, da, to je izveštaj Pavla Đurišića vama.
Optuženi: Nisam čuo ovo poslednje u izveštaju.
Predśednik (čita posljednju rečenicu iz izvještaja): „... već očigledno zbog nečuvanja samih vojnika i njihovih herojskih juriša na muslimane, koji su bili zatvoreni u svojim kućama".
Optuženi: To su bile drvene kuće i moglo je za vreme same borbe da se to i desi.
Predśednik: Ama, ne radi se ovde o drvenim kućama. Ovde se radi o ubijanju hiljade žena i dece!
Optuženi: Prvo, smatram da je izveštaj preteran. Drugo, smatram da je masa njih poginulo usled nemanja zaklona. Treće, smatram da je u ovim borbama učestvovao narod iz celog vasojevićkog kraja. Bilo je žena koje su se lečile u bolnicama kao ranjenici...
Predśednik: Da li su muslimani iz ova 33 sela sa oduševljenjem na zboru glasali da ih četnici pokolju i popale?
Optuženi: Oni su se borili. Sva su ta sela bila u italijanskoj službi kao italijanski milicionari.
Predśednik: Je li ova akcija izvedena po planu?
Optuženi: Po planu koji je on stvorio, a ne ja.
Predśednik: Jeste li vi bili u toku toga plana?
Optuženi: Ne. On mi je kazao da ima da uništi italijansku miliciju na desnoj obali Lima. Pravoslavni deo u tome kraju bio je potpuno popaljen.
Tužilac: Da li je i Pavle Đurišić bio tada italijanska milicija?
Optuženi: Sva srpska sela na desnoj obali Lima popaljena su od muslimana. Vasojevići su teški kad naiđu na ta sela.
Predśednik: Još jedan stav iz Đurišićevog pisma: „Po mom dolasku na teren ponovo su hteli da intervenišu Italijani i bili su čak izveli artileriju, ali kad sam im rekao da ću stati na stranu naroda i otvoreno stupiti u borbu, ako budu pomagali muslimane, oni su odustali od toga. Dve italijanske čete bile su već izišle na teren, ali su naši pripucali i ubili jednog Italijana, pa su se Italijani posle toga povukli”. - Cela italijanska intervencija sastojala se u molbi upućenoj Pavlu Đurišiću da lokalizuje borbu. Još jedno pismo Pavla Đurišića, od 1943 godine: „Operacije u srezu Bjelopoljskom otpočele juče, 5. o.m. u 12 časova. Sve se izvodi tačno po planu. Rade Korda juče spalio 15 kuća, ubio 10 muslimana i 5 sagoreo u kući. Izvesna sela muslimanska moraju se spaliti što sam naredio"... i tako dalje. I na kraju kaže: „Vama i svima ostalima čestitam praznik sa željom da vam Bog podari dug život i da Uskrs slavite u prestonici"...
Optuženi: To je dokumenat?
Predśednik: 156.
Optuženi: Mržnja Crnogoraca prema muslimanima poznata je. Za vreme mira, kad je bila uređena država, oblast Šahovića bila je poznata po toj mržnji Crnogoraca prema muslimanima...
Predśednik: Ovde se raspravlja o zločinima. Predočiću vam još jedan izveštaj Pavla Đurišića, to je dokumenat 370. „Štab limsko-sandžačkih četničkih odreda, 13. februara 1943. godine...", dakle mesec dana posle prvog izveštaja. „Načelniku štaba Vrhovne komande”. - To je, dakle, vama. - „Akcija u Pljevljaskom, Čajničkom i Fočanskom srezu protivu muslimana izvršena je. Naši su odredi 7. o.m. u toku noći već izbili na Drinu, te su borbe zaključno sa tim danom bile uglavnom završene, a zatim je nastalo čišćenje oslobođene teritorije". - Dakle, evo kad četnici oslobode teritoriju kako izgleda to čišćenje. - „Sva muslimanska sela potpuno su spaljena tako da nijedan njihov dom nije ostao čitav. Sva imovina je uništena sem stoke, žita i sena. Za vreme operacije pristupljeno je potpunom uništavanju muslimanskog življa, bez obzira na pol i godine starosti... Naših je bilo ukupno 22 žrtve, od kojih dva nesrećna slučaja. Kod muslimana 1.200 boraca i do osam hiljada ostalih žrtava žena, staraca i dece. Sve ostalo stanovništvo je uništeno. Moral kod naših jedinica bio je na vrlo visokom stupnju. Izvesne jedinice sa svojim starešinama su u svakoj situaciji dokazale vidan izražaj i zaslužuju svaku pohvalu”. - To vam piše Pavle Đurišić. Jeste li bili obavešteni o pripremi ove akcije, je li vam Ostojić [„šef operacionog odeljenja” kod Mihailovića] uputio plan za izvođenje ove akcije?
Optuženi: Ja ne znam o tim pripremama, samo znam da je Pavle trebalo da ide za Kalinovik. Kazao je meni da će usput da raščisti sa Bukovicom, koja je pravila velike smetnje kao italijanska milicija. On je to hteo i ja sam imao razloga da se raščisti, ali nikada nisam mislio da će on na taj način raščistiti, utoliko pre što sam smatrao da narod neće sudelovati. Ja smatram da su ove cifre preterane, a iz toga izveštaja vidi se da je bilo dosta boraca i da su ti borci bili u italijanskoj službi.
Tužilac: A Pavle?
Optuženi: On je u ovom slučaju hteo da raščisti sa italijanskim milicionarima.
---
Branilac Đonović: Optuženi Mihailoviću, ovde je bilo dosta reči o muslimanima u dolini Lima. Kako su se muslimani u dolini Lima držali prema partizanima, a kako prema četničkim odredima.
Optuženi: Podjednako.
Branilac Đonović: Ko je naoružao muslimane u dolini Lima?
Optuženi: Naoružali su ih Italijani.
Branilac Đonović: Protiv koga?
Optuženi: Kao svoju miliciju.
Branilac Đonović: Da li protiv četnika ili protiv partizana.
Optuženi: Protiv svih.
Branilac Đonović: I protiv partizana i protiv četnika?
Tužilac: Samo što su naoružali i četnike.
Predśednik: Molim vas, druže tužioče...
Branilac Đonović: Koliki je broj bio naoružanih muslimana?
Optuženi: Vrlo veliki. Sva muslimanska sela bila su u miliciji.
Branilac Đonović: Jeste li računali da su to borbene trupe.
Optuženi: Potpuno borbene trupe koje zabranjuju prolaz i koje pale svuda srpska sela na desnoj obali Lima isto tako i u Saniaku.
Branilac Đonović: Da li vam je poznato da su partizani preduzimali kakve akcije protiv te italijanske milicije?
Optuženi: Ja verujem da jesu.
Branilac Đonović: A ona protiv njih.
Optuženi: Sigurno.
Predśednik: To je bila sugestija - to osećate gospodine Đonoviću?
Đonović: To su bile talijanske snage - ta milicija je talijanska vojska.
Predśednik: Mislim na način vašeg pitanja optuženome i da kažete i protiv njih svakako - očekujući isti odgovor.
Branilac Đonović: Ovde je pred sudom iznet veliki broj strašnih zločina, zaista zločina od kojih takoreći kosa ide u vis. Da li ste vi optuženi Mihailoviću mogli uticati na izvesne pobesnele ili pijane ljude na terenu da u takve zločine ne upadaju.
Optuženi: Nemoguće.
---
Predśednik: Dobro, kako nam objašnjavate ovu stvar. (čita) „Štab letećeg odreda - dokumenat br. 399 - br. 321 od 13. maja 1943. godine Danilovgrad”. U čijim je rukama tada bilo Danilovgrad?
Optuženi: To je bilo 1943. godine, maja, možda su bili Nemci ili Italijani.
Predśednik: Iz Danilovgrada poručuje komandant pukovnik Bajo Stanišić komandantu 4. četničkog bataljona kapetanu Špiri Stojanoviću: „Za ubijenog odmetnutog komunistu Jagoša Kontića [narodni heroj, s njim u borbi protiv četnika na Budušu poginuli partizani: Milena Baletić, Vojo Nikčević, braća Lješkovići: Blažo i Ilija] primljena je na kasi divizije ‘Ferara’ ucena u iznosu od 30.000 lira”. - Je li divizija „Ferara” u sastavu četničkih jedinica?
Optuženi: Nije.
Predśednik: Čija?
Optuženi: Italijanska.
Predśednik: Nastavlja čitanje: „Kako je ubistvo imenovanog na dan 14. januara 1943. godine izvršilo ljudstvo 4. četničkog bataljona sa pridodatim žandarmima i nekim seljacima, to mi hitno dostaviti spisak lica koja su učestvovala u njegovom hvatanju i ubistvu uzimajući u obzir i žandarme i ostale učesnike, kako bi im se primljena nagrada podelila. - Komandant pukovnik Bajo Stanišić.
Optuženi: To je sramno!
---
Tužilac: Čiji je, molim Vas, ovo potpis? Ja ne insistiram baš na tome da odgovorite kad imam dokumenta u rukama; a vi kako hoćete.
Branilac Joksimović: Treba da znamo tačno koji je dokumenat.
Optuženi: To je moj potpis.
Tužilac: Vaš potpis. Vi pišete Baji Stanišiću: „Dragi Bajo, 20. juna 1943. godine izvešten sam da na teritoriji stare Crne Gore vlada kerenština. Potrebno je uništavanje komunista i zelenaša naročito na teritoriji Nikšićkog sreza”. Šta je to kerenština?
Optuženi: Slab rad. Bajo je igrao samo pokera. Naređenja koja sam njemu davao morala su biti suviše stroga, jer inače ne bih uradio ništa.
Tužilac: … Ovde se kaže: „... vlada kerenština”. Po vašem mišljenje: šta je kerenština u pogledu uništavanja komunista?
Optuženi: Ne, nego uopšte.
Tužilac: U pogledu uiištavanja komunista kerenština je vezana za taj pojam. Otkuda ta reč? Od čijeg imena dolazi reč kerenština?
Optuženi: Ja znam od čijeg imena - od Kerenskog [Aleksandar, ruski premijer iz 1917. nakon Februarske revolucije]. Prebacivali su mu prijatelji što je samo govorio, a nije ništa radio.
Tužilac: Sad dalje, u pogledu uništavanja komunista kažete: da je bilo labavosti.
Optuženi: Ne, ništa nije radio.
Tužilac: Dalje se kaže: „Tako su četnici uhvatili dva opasna komunista kod Nikšića - Baletića. Jedan od ovih pušten je isto veče kad je uhvaćen a drugog zlikovca oteli su komunisti u Stubi od nacionalista. Četnik Kosta Milić pustio je uveče iz zatvora pet razbojnika osuđenih na smrt. Ovi razbojnici trebali su sutra biti osuđeni i streljani. Taj ključar Milić uhvaćen je docnije. Sud kaže da uredba ne predviđa ovakav slučaj i da se mora sačekati i njegova radnja suditi. Šestog novembra pušteno je iz zatvora 15 razbojnika. Pustili ste još komunista”. - Koga vi nazivate razbojnicima? Nazivate razbojnicima zarobljene partizane?
Optuženi: Mene je o tom mislim obaveštavao Bulatović, on je radio na tome. Bulatović je dolazio lično kod mene i ja sam toga čoveka, koji je štitio partizane, hteo uzeti za načelnika sudskog odeljenja. Oni su svi skočili na mene. Pričali su da je to spasavanje iz toga zatvora trebalo da ide na drugi način, da pripadne kod Baje a ne da budu streljani od Italijana.
Tužilac (čita): „7 komunista sastali su se sa trojkama i posle rastanka dali im veru da neće pucati jedan na drugog. Iz jednog referata nacionalnog pododbora u Grahovu možete videti još druge pojedinosti i dokumentovane činjenice koje otkrivaju slobodno kretanje komunista itd. Sem toga iz svih srezova stare Crne Gore traženo je da se stave pod komandu Đurišića navodeći da se tamo suviše blago postupa sa komunistima i da treba vrlo brzo raščistiti sa kerenštinom. Znam kako vam kao pravom nacionalisti ovakvi slučajevi teško padaju na srce i koliko vam je stalo do toga da se unište oni zlikovci koji su nemilosrdno mučili mukama i ubijali naš narod”.
Optuženi: Bili su ubijeni.
Tužilac: Je li od Baje?
Optuženi: Od partizana.
Tužilac: Jesu li sarađivali partizani sa okupatorom?
Optuženi: Nisu.
Tužilac: Jesu li vaši komandanti sarađivali sa okupatorom?
Optuženi: Jesu.
Tužilac: Zar partizani nisu imali pravo ubijati izdajice naroda i sluge okupatora? Zar nisu imali pravo ubijati?
Optuženi: Masovno su ubijali...
Tužilac: Taj ću vam dokumenat pokazati docnije. Samo molim vas da jedno imate u vidu, stalno se govori: treba čistiti, čistiti i samo čistiti.
Optuženi: Ja ne kažem: ubijati. (buran smijeh u sudnici)
Tužilac: Pa dobro, neka bude i čistiti. Vidite kako vi Baja gonite na zločine.
Optuženi: Ja njega ne gonim na zločine, nego na rad.
Tužilac: Ovamo se uvalio u saradnju sa Italijanima, a vi ga još gonite na zločine.
Optuženi: Ja sam njega gonio na rad. On je sedeo u Ostrogu i stalno igrao poker.
---
Tužilac: …Sava Vukadinović je vaš delegat? Je li tako? Delegat Vrhovne komande u Crnoj Gori.
Optuženi: Da.
Tužilac: Vidite šta on vas izveštava povodom ubistva Baja Stanišića i Blaža Đukanovića u Ostrogu. Je li vam to poznato? On veli: „Za ubistvo Baje i Blaža tražio sam od naših ljudi u Podgorici da intervenišu preko Nemaca da se strelja preko 300 komunista".
Optuženi: To mi nije poznato.
Tužilac: Ta je depeša stigla u vašu komandu.
Optuženi: Nije mi poznato. Moja komanda je imala pretežno oficire iz Crne Gore baš na vodećim položajima.
Tužilac: Vidite, Sava Vukadinović traži od Nemaca da izvrše odmazdu zbog ubistva Blaže i Baja. Jesu li Blažo i Bajo sarađivali s okupatorom?
Optuženi: Jesu.
Tužilac: Dakle izdajnici?
Optuženi: Kazao sam da su sarađivali.
Tužilac: Teško vam je reći da su izdajnici.
Optuženi: Nije potrebno.
Tužilac: Partizani su ubili izdajnike, a on traži da se za to strelja 300 komunista.
(Nastavlja se)
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR